Na žalost svih ljubitelja brzinskih rekorda, od pokušaja postavljanja novog rekorda neće biti ništa
Gotovo uporedo sa nastankom automobila i čamaca sa motornim pogonom nastala je i trka za brzinskim rekordima. Na suvom i na vodi, već više od 100 godina nižu se uspešni i neuspešni pokušaji, koji su, na žalost, često odnosili živote hrabrih izazivača. Zapravo, od prvog pokušaja do danas, svako obaranje brzinskog rekorda ima dva izazova. Prvo je napraviti vozilo ili plovilo sposobno da postigne rekord, a drugi finansirati takav pokušaj. Kako je istorija pokazala, prvi izazov je opasniji, a drugi teži.
Upravo na ovom drugom, finansijskom izazovu zaustavio se pokušaj obaranja aktuelnog brzinskog rekorda na suvom. Projekat Bloodhound i službeno je ugašen, nakon što je proletos, zbog nedostatka sredstava dobio prinudnu upravu, firma koja je stajala iza projekta zatvorena je.
Umesto da pokuša da postavi brzinu veću od 1.3 Maha, Bloodhound SSC će biti rastavljen, mlazni motor vraćen Rolls Royceu, a od prodaje preostalih delova i alata namireni dugovi. Vozilo dugo 13 metara trebao je pokretati motor iz Eurofightera, mlaznog lovca sa oko 23 tone potiska na punom forsažu, uz dodatnu pomoć raketnih motora. Pri predviđenoj rekordnoj brzini od 1.650 km/h, njegovi točkovi izrađeni od legure alumnijuma i cinka imali bi 10.200 o/min.
Čudo od automobila koje su trebali pokretati jedan mlazni i jedan raketni motor do preko 1.600 km/h završiće u delovima, a zapravo, nije tako mnogo novca ni nedostajalo. Procene su pokazale da je bio potreban finansijer sa oko 30 miliona evra, što u svetu krupnog biznisa nije cifra od koje zastaje dah. Na žalost, podrška je izostala a projekat ugašen. Važeći rekord iz oktobra 1997., koji je postigla ista ekipa vozilom Thrust SSC od 1227.985 km/h ostaće na snazi do daljnjeg.
Čudnih, zanimljivih i tužnih priča vezanim za rekorde ima mnoštvo. Među najpoznatijim fanaticima brzina i izazvačima rekorda bili su otac i sin Malcolm i Donald Campbell u svojim Plavim pticama, Art Arfons, Craig Beadlove, i Richard Noble (koji je bio i na čelu oba SSC projekta), a iz istorije se može izvući i priča o automobilu čiji točkovi se nikada nisu okrenuli.
Naime, u samo praskozorje drugog Svetskog rata, u skadu da dokazivanjem nadmoći arijevske rase Adolf Hitler je lično podržao projekat Mercedes-Benz T80 – stvaranje automobila sposobnog za postavljanje rekorda. Ideja je došla od tadašnjeg automobilističkog asa Hansa Stucka, a nakon kraćeg ubeđivanja Dr Ferdinand Porsche se bacio na posao projektovanja 1937. Prvi brzinski cilj bio je 550 km/h, međutim, kako su druge zemlje u međuvremenu postavljale rekorde, dok T80 nije završen 1939. za rekord je trebalo razviti brzinu od 750 km/h, koja je, naravno trebala biti postignuta na tlu Nemačke.
T80 je bio čudo svog vremena.
Bio je dug 8 metara, imao šest točkova, kao i krila koja su trebala oponirati uzgonu koji se stvara ispod vozila i može izazvati poletanje. Pogon je poticao od Daimler-Benzovog V12 motora zapremine 44.5 litara, preuzetog iz čuvenog lovca Messerschmitt Bf 109. Uz ogroman dvostepeni kompresor, mehaničko ubrizgavanje goriva, dodatno ubrizgavanje etanola u cilindre radi pvećanja snage, i druge dorade, motor je imao oko 3.000 KS, iako je u lovcu imao oko 1.300 KS. Rekordnu vožnju Hans Stuck je trebao obaviti 1940. na auto putu u Nemačkoj.
Međutim, rat je izbio 1939. a pokušaj otkazan. Motor je vraćen u avion, a automobil sklonjen na sigurno u Austriju, sve dok nije vraćen u muzej Mercedes-Benz, gde se i danas nalazi. Koliko je bio ambiciozan cilj od 750 km/h pokazuje podatak je ciljanu brzinu dostigao Art Arfons tek 1964. i to u Green Monsteru, sa tubomlaznim pogonom.
Show Comments