Da li znate ko i kada je napravio prve livene aluminijumske naplatke?

Liveni aluminijumski naplatci postali su gotovo neizostavni deo putničkih pa i teretnih vozila. A ko ih je prvi napravio?

Foto: Bugatti

Zvi znaju za aluminijumske naplatke, i nakada rezervisani samo za sportske automobile, postali su „must have“ u svim segmentima putničkih vozila. Šta više, zbog male mase, često se primenjuju i na teretnim vozilima. Samo, mali broj današnjih korisnika zna ko ih je prvi napravio, i uveo revoluciju u svet na četiri točka. Prvi liveni aluminijumski točkovi nastali su pre 95 godina, a prvi ih je na modelu Type 35 primenio francuski proizvođač automobila Ettore Bugatti.

Foto: Bugatti

Nezavisno jedan od drugog pronalazač Charles Martin Hall i hemičar Paul Héroult razvili su elektrolitički proces proizvodnje aluminijuma 1886. godine. Dizajner trkačkih automobila Harry A. Miller, došao je 1920. na ideju da naparavi aluminijumske točkove, patentirao je ideju, ali ih nikada nije napravio. Tek je osnivač marke Bugatti, Ettore Bugatti uspeo da u svojoj livnici, izlije točkove, paoke i doboše za kočnice od aluminijuma, i to u kalupima koje je sam dizajnirao. Genijalni Bugatti je unapređivao svoje rešenje, i registrovao kao patente, kojih je inače imao preko 500. U maju 1924. registrovao je patent za „Unapređenja na točkovima vozila sa hlađenim diskovima“, a 1933. patent za „Elastični točak sa radijalno i aksijalno postavljenim upornicama u odnosu na centar točka“.
Umesto da korsti točkove sa tankim žbicama, od 1924. pa nadalje, Bugatti je za svoj trkački Type 35 koristio livene točkove sa osam ravnih i širokih paoka, naplatkom koji se može skinuti i zameniti, i integrisanim kočionim dobošima.

Foto: Bugatti

Ovaj, u osnovi jednostavan dizajn, ličio je na skulpturu, što je bilo jako važno za Bugattijeve visoke estetske kriterijume. Međutim, prvi rezultati na aluminijumskm točkovima bili su razočaravajući. Na trci u Lyonu, 3. avgusta 1924. nekoliko Bugattija nije završilo trku zbog tehničkih problema, ali ne zbog inovativnih točkova, nego zbog pneumatika. Gazeća površina se zbog neadekvatnog procesa vulkanizacije odlepljivala od karkase pneumatika. Prvi neuspesi nisu obeshrabrili Bugattija, koji je shvatio da su blatobrani generišu 25% ukupnog aerodinamičkog otpora vozila, a da sami točkovi, pravilno oblikovani smanjuju turbulentno opstrujavanje, a time i otpore. Uz to, trebalo je efikasno odvesti toplotu iz kočionih doboša, koji su sa svoje strane tražili da budu izloženi vazdušnim strujnicama. Široki paoci na točkovima omogućavali su odvođenje toplote, a dodatne prednost donose doboši sa brojnim rebrima za hlađenje.

Foto: Bugatti

Patent Ettorea Bugattija je dolazio na mesto. Umesto sa prvobitnih 32 broj zavrtnjeva koji su držali naplatak smanjen je na 24, pneumatik na točku više nije klizio sa naplatka u brzim krivinama, a centralni zavrtanj skratio je vreme „pit stopa“. Uz to mala masa točkova značila je i manje neogibljenih masa, i unapređena je vozna dinamika. Type 35 je postao lakši za vožnju, upravljanje preciznije, a kočenje mnogo bolje. Type 35 je dominirao od 1925. do 1930. između ostalog zbog toga što su njegovi vozači bili manje opterećeni i imali bolju koncentraciju. Bugatti je nastavio da istražuje i eksperimentiše sa livenim točkovima, pa je proizvodio veće od 20“ sa manjim dobošima, manje od 19“ sa većim dobošima, a sa trkačkih automobila, aluminijumski točkovi su došli do prvog hiper sportskog Bugattija, specijalnog Veyron Fbg par Hermès.

Foto: Bugatti

Točkovi se za Bugatti i danas razvijaju. Chiron 1 i Divo 2 koriste livene aluminijumske točkove sa pet paoka, kako bi izdržali opterećenja pri brzinama od preko 400 km/h. Dvoljno je pomenuti da pri maksimalnog brzini točak dostiže 4.000 o/min, a običan ventil mase 18.3 grama, zahvaljujući centrifugalnoj sili dobija masu od 55 kilograma. Točkovi i pneumatici za današnje modele Bugatti testirani su na probnim stolovima za trkačke automobile i avione, ali i sistemu na kojem je NASA razvijala točkove i gume za Space shuttle.

  • Show Comments

Your email address will not be published. Required fields are marked *

comment *

  • name *

  • email *

  • website *

You May Also Like

Konačno pokazan Mercedes-AMG Project ONE

Mercedes-Benz je na specijalnom događaju predstavio svoj hiper automobil Mercedes-AMG Project ONE Mercedes-Benz je ...

Svi McLarenovi modeli će imati hibridni pogon do 2025

McLaren je najavio proširenje svog prošlog “Track22” biznis plana, koji nosi ime “Track25”, što ...

Tri cilindra i za Volvo XC40

XC40 biće prvi model i koji će Volvo ugraditi svoj novi trocilindarski agregat Volvo ...

Serija 1 i A Klasa na istoj platformi?

Ako krenemo po narodnoj, gde ima dima i vatre, spekulacije koje se čuju iz ...

Renault Clio – podmlađen ili…?

Renault Clio je sa nama već dugo. Od 1990. od kada je nasledio R5, ...

Pazi snima se – James Bond 25

Na Jamajci je pala prva klapa 25. filma o najčuvenijem tajnom agentu na svetu, ...