Srpska Asocijacija uvoznika o subvencijama za hibride i EV

Srpska Asocijacija uvoznika vozila i delova želi da skrene pažnju na odluku Vlade RS o subvencionisanju kupovine električnih i hibridnih vozila i u 2021.

Dovoljno je navesti samo neke od problema i brojke koji podupiru neophodnost nastavka subvencionisanja, da bi se doneo zaključak o tome da je ova Uredba ispravan potez.  Kao prvo, neophodno da se ovakva praksa nastavi zbog podsticaja za kupce koji su spremni da promene način razmišljanja i novac ulože u ekološki prihvatljivija vozila.
Kao drugo, s obzirom na trenutno alarmantno stanje sa zagađenjem vazduha ali i trendove koje sprovodi Evropska Unija, potrebno je ubrzano raditi na donošenju niza pozitivnih propisa u ovoj oblasti.  Subvencionisanje kupovine je samo jedan od njih.
Naša zemlja je na začelju Evrope po ovom pitanju.  U ovoj godini je uvođenjem subvencionisane kupovine, napravljen prvi, veoma značajan korak, koji je doprineo da se skrene pažnja na ovu temu, kao i pospeši prodaja električnih i hibridnih vozila.  Važno je naglasiti da u prodaji vozila u Srbiji samo 4,4% čine hibridi (u Evropi je taj procenat 12,4) a tek 0,15% električna vozila (u Evropi 9,9%).
Ukupna prodaja novih putničkih vozila (uključujući i laka komercijalna vozila) ove godine neće preći 27.000 vozila.  Zaključno sa novembrom, registrovano je 24,5% manje novih vozila negu u 2019.godini.  Prodaja novih vozila u našoj zemlji, čini oko 15% ukupne prodaje, tj. prvih registracija.  Čak 85% prvih registracija čine polovna vozila.  Gotovo 80% polovnih vozila starije je od 10.  To nas dovodi do poražavajuće statistike prosečne starosti voznog parka u Srbiji, koja iznosi 17 godina.  Po tom parametru smo u najlošijoj poziciji u regionu.
Evropska Unija je postavila dugoročni cilj od 40% smanjenja emisija štetnih gasova do 2030 godine u odnosu na 1990.  Prema predlogu Evropske komisije iz septembra ove godine, ovaj cilj je trebalo da bude podignut na 55%.  Međutim, Evropski parlament je ovaj cilj dodatno podigao i u oktobru izglasao smanjenje od 60% do 2030.godine (u odnosu na 1990).  Do 2050. godine treba da se postigne potpuna karbonska neutralnost, što znači svođenje emisija na toliko nizak nivo da se ono što preostane prirodno neutrališe.  Ilustracije radi, do 2019. su emisije CO2 smanjene za 24% (26% uključujući UK) u odnosu na 1990. tako da više od pola ciljanog smanjenja treba da se postigne u narednih 10 godina.
Trenutne ciljane prosečne emisije novih automobila u EU su 95g/Km, a da bi se dostigli novi ciljevi, potrebno je da prosečne emisije budu smanjene na ispod 50g/Km.  Jedini način da se ovaj prosek postigne je ogromno povećanje učešća ekološki podobnijih vozila.
Npr. u prvih devet meseci ove godine, električna vozila su imala trocifreni rast prodaje na velikim evropskim tržištima (Francuska +132%, Nemačka +105%, UK +165%…).
Shodno tome, svi proizvođači ubrzano rade na uvođenju takvih modela, od lakih do punih i plug-in hibrida, potpuno električnih vozila i hibrida na pogon na gorivne ćelije, tj. hidrogen.
U tom smislu, pomenuta Uredba ima prostora za dodatno poboljšanje i uvođenje dodatnih kategorija ekoloških vozila kao što su laki hibridi i vozila na klasičan pogon koja imaju emisiju ispod 100gr/km CO2.

Ipak, pozitivni propisi mogu da se odnose na niz regulativa koje bi doprinele smanjenju zagađenja i podsticaju za ekološku industriju.  Jedna od njih je i regulativa vezana za eko taksu koju plaćaju samo uvoznici novih vozila po toni vozila, dok sva uvezena polovna vozila ne moraju da plaćaju eko taksu.  Ne treba zaboraviti da je u Srbiju u prošloj godini uvezeno oko 150 hiljada polovnih automobila uglavnom iz Evropske Unije.
Dodatno, podsticajan sistem registacije vozila, kakav postoji u većini EU zemalja a odnosi se na manje takse na vozila sa manjom emisijom štetnih gasova a veće takse na vozila koja su veći zagađivači, doprineo bi na više načina, a pre svega smanjenju starosti voznog parka. Uz to, potrebno je ubrzati procese i procedure, kako bi se što brže operativno funcionisale bez zastoja i čekanje, što je sada slučaj sa subvencionisanom kupovinom.
Moramo da budemo svesni situacije i nemogućnosti dostizanja EU ciljeva i budžeta, ali je vrlo važno da pratimo ove trendove, jer su promene dramatične i ako ih ne ispratimo, makar u određenoj meri, doći ćemo u situaciju da ćemo teško uhvatiti korak.
U isto vreme, problem sa starosti voznog parka će biti sve veći.