Evropska Unija je donela odluku kojom je praktično potvrđeno da je 2035 zabranjena prodaja novih automobila sa SUS motorima
Ipak neće biti odlaganja. Evropska Unija je donela odluku po kojoj će od 2035. godine biti zabranjena prodaja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS). ACEA, lobistička grupa evropskih proizvođača automobila traži od EU okvirni plan kako bi se ova tranzicija na električna vozila omogućila.
Tri glavne institucije EU (izvršni organi, parlament i države članice EU) postigle su dogovor i donele odluku kojom se neće dozvoljavati registracija novih automobila sa benzinskim i dizel SUS motorima od 2035. što će neminovno usloviti ubrzanu elektrifikaciju.
Odluka EU takođe podrazumeva i smanjenje emisije CO2 za nove automobile od čak 55% do 2030. u poređenju sa emisijom u 2021. godini, što je znatno više od dosadašnjeg cilja redukcije emisije koji je bio 37.5%. Iz parlamenta Evropske Unije poručuju: “ Ovo je početak velike tranzicije EU”.
Odluka EU neočekivano ubrzanje jedne od najkontroverznijih odluka EU, koja se pojavila pre godinu dana, a u pravcu oživljavanja ekonomije EU. Pri tom, odluka o zabrani SUS motora je poslednji ekser u mrtvačkom sanduku (berem u EU) za način transporta koji je traje od kraja 19. veka, odnosno od kada je izmišljen.
Definitivna odluka EU ima i svoje globalne konsekvence, obzirom da je EU najveći globalni trgovinski blok, a i obzirom da se u EU nalazi neki najvećih proizvođača automobila na planeti. Volkswagen, Stellantis, Ford, Bentley i Jaguar su među onima koji su već objavili da prestaju sa prodajom modela sa SUS motorima u EU do 2035. pa čak i ranije. EU je pokazala malo tolerancija u svojoj odluci pa postoje izuzeci kao što je Lamborghini koji ima godinu dana duži rok da za kupce u EU pripremi model sa manjom emisijom CO2 od zacrtane.
Oliver Zipse, predsednika ACEA, ali i CEO BMW-a kaže: “Nestrpljivi smo da vidimo okvirne uslove koji su neophodni da bi se postigli standardi koje nameće odluka EU. To znači zastupljenost obnovljive energije, savršena privatna i javna mreža za punjenje automobila i pristup srovinama”.
Opozicione grupe su kritikovale odluku sugerišući da će dovesti do povećanje tražnje i nagomilavanja vozila po starijim standardima, umesto kupovine vozila po novim standardima koja će biti znatno skuplja.
Jens Gieseke, pravnik i pregovarač Konzervativne narodne partije u EU kaže: “Uz današnji zakon, “Havana efekat” je sve realističniji scenario. Nakon 2035. ulice će biti prepune sve starijih automobila, zato što će novi biti preskupi ili nedostupni. Današnja odluka zalupila je vrata razvoju novih tehnologija i sva “jaja stavila u jednu korpu”, ovo je greška”. Sa svoje strane Zeleni su oduševljeni odlukom, uz koju će EU postati najveća ekonomija koja će izbaciti vozila koja zagađuju okolinu. Prema podatku koji je iznela Transport & Environment (T&E) grupa iz Brisela, automobili, laka i srednja komercijalna vozila odgovorna su za 16% ukupne emisije u EU koja izazva efekat staklene bašte.
Sve skupa, 125 godina nakon što je Rudolf Diesel uneo revoluciju u efikasnost motora sa unutrašnjim sagorevanjem, političari i oni koji donose zakone odlučili su da će sledeće poglavlje mobilnosti biti ispisano čistijim električnim automobilima. Dok jedni tvrde da za planetu i ljudsko zdravlje nikada nije prerano i dovoljno brzo, drugi i dalje podsećaju da električna vozila donose čistiji primarni saobraćaj, ali daleko nečistije sekundarne i tercijarne posledice po planetu.
U SAD kreću sličnim koracima kao i EU. U Kaliforniji postoji inicijativa da se postepeno zabrane automobili sa SUS pogonom, a se se nakon 2035. godine dozvole električna vozila i samo određena vozila sa plug-in pogonom, za Kalifornijom bi moglo krenuti još 15 drugih Saveznih država Amerike.
Show Comments