Test Toyota C-HR Hybrid

Test Toyota C-HR Hybrid – druge generacije modela koji je nastao kao eksperiment, a svojim uspehom je iznenadio i čelnike Toyote

Test Toyota C-HR Hybrid – model koji je nastao kao eksperiment, a svojim uspehom je iznenadio i čelnike Toyote. Prva generacija Toyote C-HR nastala je po narudžbini tadašnjeg CEO, a današnjeg Predsednika Toyote, Akia Toyode, praktično kao eksperiment na temu šta Toyota ume da napravi van, do tada, uobičajenih okvira, koji su mahom bili vrlo konzervativni iako nesporno dobro prodavani. Toyodino …”Nećemo više dosadne Toyote”, ozbiljno je shvaćeno, barem kada je ovaj “eksperiment” bio u pitanju.
Kad, ne lezi vraže, ispostavilo se da je u prvoj generaciji nekonvencionalno oblikovani mali crossover našao put do više kupaca nego što je to Toyota mogla i da sanja. Da, slična priča kao što je Nissan uradio sa svojim Jukeom, osrednjim automobilom na bazi Nissan Micre, ali šarmantnim i izgledom svežim crossoverom koji je naparvio odlične prodajne rezultate.

A 2017. godina davno beše i stiglo je vreme za novu, drugu generaciju Toyote C-HR. Realno, japanski gigant, koji je prošle godine napravio preko 11 miliona vozila, mogao je da odigra na sigurnu kartu. Malo “utegne” linije prve generacije modela C-HR, ugradi novu generaciju hibridnog pogona i kompletne ostale elektronike koja stiže u modulima, i dođe do C-HR “Mk2”.

Ne, Toyota novom generacijom modela C-HR nije išla na “utezanje”, nego je napravila potpuno novi automobil, isto ili slično kao što je napravila sa aktulenim modelom Prius. Šta više, ozbiljno i hrabro ga napravila, da deluje snažnije, dinamičnije i ozbiljnije. Ako je prva generacija dizajnom i stilom bila drugačija i neobična, druga generacija je još hrabrija i neobičnija, ali i dalje prepoznatljiva. Osim što je aerodinamički unapredila karoseriju, Toyota je sada modelu C-HR dodelila potpuno novi i drugačiji imidž, kojim će sasvim sigurno svoje kupce naći i u jednoj novoj populaciji kupaca i to u segmentu koji je prezasićen ponudom, od pomenutog Nissan Juke-a, preko Seat Atece, Ford Pume i mnogih drugih.

Doduše, sa koeficijentom čeonog otpora od 0.31, C-HR sigurno nije među rekorderima po niskom otporu. Zanimljivo je da novi C-HR u odnosu na prethodni, iako deluje veći, zapravo nije nije porastao, i u milimetar je istih dimenizija. Karoserija je duga 4.360 mm, visoka 1.570 mm, dok je međuosovinski razmak 2.640 mm. Ima toga što je povećano, kao što je na primer prečnik točkova koji je stigao na 20”, ali i prednjeg dela, odnosno prednje maske u koju se smestila čitava baterija senzora i radara, ali i uski LED farovi.

I enterijer Toyote C-HR potpuno je nov, osim duboke armaturne table koja je uzrokovana vetrobranskim staklom smeštenim pod oštrim uglom, koja je bila slično duboka i u prvom modelu. Stilom Toyota nije pokušavala da izmišlja “hladnu vodu” dizajnerskim egzibicijama. Prednji deo kabinskog prostora je evidentno podeljen na vozačev i suvozačev uključujući i povisoku “pregradu” na centralnoj konzoli. Enterijer nove Toyote C-HR deluje uredno i funkcionalno, ali što je najvažnije – kvalitetno. Ruku na srce, osim čudnih izbora materijala i tvrde plastike gde joj nije mesto, Toyota nije imala realnih problema sa preciznošću uklapanja, a deluje da je modelom C-HR čak napravila i korak napred.

Prednja, veštačkom kožom presvučena, elektropomična sedišta su zapravo vrlo sportski oblikovana u visokom Premiere (iznad je samo GR Sport Premiere paket) paketu opreme, ali nisu tvrda i neudobna, a iako imaju izraziro povišene bočne podrške nude dovoljno prostora i za korpulentnije osobe. Nasloni za glavu su vrlo lepo uklopljeni u naslone i kada su spušteni, praktično postaju integralni su deo sedišta.

Naravno, po uobičajenoj praksi, vozačevo sedište je sa znatno više mogućnosti podešavanja i udobnije od suvozačevog. Gotovo da se podrazumeva da su sedišta opremljena grejačima.
Zadnja klupa je znatno manje maštovita po pitanju oblikovanja. Uprkos kompaktnoj karoseriji i njenom specifičnom kupe obliku, ponuda prostora na zadnjoj klupi je iznenađujuće dobra. Ono što donosi pomenuti oblik karoserije su ekstremno mali zadnji bočni prozori i masivan C stub, pa putnike na zadnjoj klupi očeku poprilično malo prirodnog svetla.

Sa svojih 362 litre zapremine, prtljažnik je sasvim dovoljan za dnevne potrebe, mada će u slučaju porodičnog odlaska na godišnji odmor dobro doći krovni boks.

Očekivano, instrument tabla i navigacioni/infotejment su nove generacije. Instrument tabla je dijagonale 12.3”, i nema mnogo mogućnosti prilagođavanja grafike, koja je u osnovi vezana za izbor moda vožnje. U svakom modu rada prikaz je čitljiv i vrlo informativan, a svakako koristan je i kolorni HUD. I infotejment je dobi veći ekran, iste dijagonale 12.3” u visokoj rezoluciji.

Možda se neće svakom dopasti, ali mi podržavamo – osnovne komande klimatizacije i provetravanja su klasični, lepo raspoređeni prekidači ispod višenamenskog ekrana. Vrlo visoki paket opreme podrazumeva i navigacioni sistem, bežični punjač mobilnog telefona i još dosta toga. Sve skupa, po pitanju “digitale, Toyota C-HR nije preterano kompleksna za upotrebu, lako se povezuje i privikava na ponuđene aplikacije.

Po pitanju donjeg postroja, Toyota C-HR prednje oslanjanje ima MacPherson tipa sa opružnim nogama, dok je pozadi relativno neuobičajeno sa dvostrukim trouglastim ramenima. Od pogona, Toyota C-HR kupcima nudi sa dve hibridne i jednu PHEV opciju i pogonon na prednjim ili na svim točkovima. U slučaju AWD-i pogona, koji se može dobiti samo uz (testirani) 2.0 Hybrid, pogon zadnjih ročkova je zaseban elektromotor i nema nikakve veze sa glavnom pogonskom jedinicom. Pogonska opcija sa 1.8 litarskim benzincem prednjim točkovima isporučuje 140 KS, dok sa 2.0 benzincem na raspolaganju ima 197 KS. Testirani C-HR od benzinskog agregata dobija 152 KS i 190 Nm, ali u uskom rasponu od 4.400 do 5.200 o/min, a od prednjeg elektromotora (ugrađenog u kućište menjača) 83 kW i 206 Nm.

Zadnji elektromotor smešten poprečno na zadnjoj osovini ima 41 KS. Iako prosto sabiranje kaže drugačije, točkovima je na raspolaganju maksimalno 197 KS. Za ukupan maksimalan obrtni moment koji pogon ostvaruje ostajemo dužni, obzirom da fabrički podaci ukazuju na obrtne momente koju svaki deo pogonske grupe ostvaruje ali ne i kumulativan, odnosno raspoloživ na točkovima. Litijum jonska baterija je relativno velikih 4.08 kW. Treća i najsnažnij pogonska opcija je plug-in hibridna koja donosi čak 223 KS.

U vožnji, tri moda donose tri značajno različita karaktera Toyote C-HR, a ako dodamo i EV mod, to su čak četiri. U svakom slučaju, ovaj kompaktni crossover ima prijatno ukomponovanu voznu dinamiku i korektan balans. Ogibljenje je relativno meko trimovano, što se donekle i ne uklapa u kompletan imidž vozila. Sa druge strane, Toyota C-HR je prijatno udobna iako u brim krivinama ima za nijansu više naginjanja nego što bi se to moglo očekivati. Upravljanje je prijatno prezino, mada ne i nervozno oštro i u osnovi, C-HR je automobil koji se vozi sa lakoćom, bez opasnosti da će iznenaditi reakcijom.

Sa gotovo 200 KS odlično je motorizovan, što potvrđuje ubrzanje do 100 km/h za manje od osam sekundi, doduše uz maksimalnu brzinu ograničenu na 180 km/h. I međuubrzanja su uverljiva, doduše uz povišenu buku benzinca koji se vrti u visokim obrtajima, karakterističnu za CVT prenos. Inače, Toyota C-HR je tih automobil uz nešto viši šum vetra u kabini pri brzinama preko 130 km/h.

Kao što se može pretpostaviti, specifičan oblik karoserije sa podignutim zadnjim delom i vrlo malim zadnjim bočnim prozorima donosi ograničenja u preglednosti. Međutim, uz raspoloživu kameru, senzore i upozorenja, u praksi se ovaj nedostatak zapravo retko oseti, osim prilikom isparkiravanja sa parkinga, gde su vozila paralelno postavljena. Testirani model je bio opremljeni svim sigurnosnim sistemima koje Toyota Safety Sense ima u ponudi, a ruku na srce i za naš subjektivni ukus, sistem automatskog kočenja se previše često meša u odluke vozača. Čak i kada se pokuša deaktivirati, pre ili kasnije će se ponovo aktivirati.

Pomenuli smo i da nova Toyota C-HR ima relativno veliku bateriju. Vožnja u čistom elektro modu je moguća, pa čak i tridesetak kilometara, ali ako ste jako obazrivi na papučici gasa, kako se ne bi aktivirao benzinski motor. U gradskim uslovima snažnija verzija C-HR-a se može voziti sa oko 5.5 l/100 km, ali će u vožnji na otvorenom putu ili autoputu prosečna potrošnja biti od 6.8 do 7.0 l/100 km.

Nova Toyota C-HR je vrlo atraktivan i dobro motorizovan kompaktni crossover, koji je u testiranom Premiere paketu izuzetno dobro i bogato opremljen. Ako je prva genracija ovog modela bila uspešan gradski šarmer, onda je teško naći razlog sa druga generacija ne bude još uspešnija. Jedino, za model kakav je testiran, mora dobro da se plati. Iznos je tačno 50.000 evra, ali ako se želi racionalniji izbor, vredi ga potražiti, obzirom da cene za C-HR počinju od 33.900 evra.