Ford Puma – staro ime nova klasa

Ford Puma je devedesetih godina prošlog veka bio simpatični mali kupe sa troja vrata, a sada je Puma potpuno promenila svoj razred

Ford je devedesetih godina prošlog veka pokušao i uspeo da napravi mali, simpatičan i dostupnan kupe, kojim bi prikupio populaciju mladih i platežno manje sposobnih kupaca. I drugi su to tada radili, pa se u Opelu rodila Tigra, doduše sa besmislenom misijom da zameni jednu sjajnu Calibru. Tigra je propala, a propala je i Puma, ne zbog toga što je bila loša, nego samo zato što se slabo prodavala. E sad, zbog čega se slabo prodavala, pitanje je na koje verovatno čak i u Fordu nemaju kompletan i tačan odgovor.
Četvrt veka kasnije ime Puma je u ponudi Forda ponovo oživljeno. Zbog čega isto ime za model sasvim drugačijeg segmenta? Dobro zvuči, asocira na prelepu divlju životinju, a i Ford ga je već imao registrovanog – sasvim praktično. A promena segmeta u koji je smeštena Puma druga je priča, mnogo jednostavnija – globalna SUV manija se ne stišava, i ponuda u B SUV segmentu raste kao pečurke posle kiše.
Seat ima Aronu, Volkswagen svoj T-Roc, Nissan ima Juke, Renault Captur, Kia Stonic, Hyundai Konu, i ceo test Ford Pume mogao bi se napisati nabrajanjem konkurencije, koja je nastala po istom receptu – hatchback B segmenta od 4 metra, malo je podignut, proširen, povišen i postao ono u šta je auto industrija ubedila kupce da žarko žele. U B SUV segmentu može se pronaći više od 30 modela ove “rase”. Razumljivo, Ford nije imao druge nego da se uključi u “SUV žurku”, tim pre što i te kako ima iskustva u SUV segmentu.
Stigla je Puma, koja bi se mogla površno opisati odomaćenom definicijom “Fiesta na steroidima”, samo što je takva definicija poprilično omalovažavanje. Nije baš tako lako i jednostavno “naduvati” vozilo i dobiti ispravan rezultat. Ima tu da se radi čak i kada se preuzme B2 platforma sa prednjim MacPherson opružnim nogama i polukutom torzijom pozadi. Puma je ipak znatno duža, šira i viša od Fieste, uključujući najvažnije – sa većim međuosovinskim razmakom. U brojkama iskazano, produžena je za 146 mm, proširena za 71 mm, trag točkova proširen za 58 mm, a međuosovinski razmak povećan za 95 mm, a klirens od tla je povećan za 30mm.
U 4.207 metara dugom monovolumenu na prednjim sedištima ima iznenađujuće mnogo prostora, pre svega zahvaljujući činjenici da sedišta nisu glomazna, nego optimalno dinemzionisana. Odlično su oblikovana, a gotovo da je kuriozitet masažna funkcija lumbalnog dela koja stiže uz Titanium paket opreme. Samo, odmah da dodamo i ono u šta smo se uverili, vozač preko 200 cm visine, teško će se na duže staze smestiti u Pumu. Sve do te visine biće sasvim udobno, pogotovo za prosečne visine od 165 do 185 cm.
Na zadnjoj klupi sa naslonom deljivim 40:60, obzirom na dužinu vozila, ponuda prostora je korektna, ako govorimo o smeštanju osobe visine nešto preko 180 cm. I za kolena i za glavu mesta ima, ali kao i kod drugih, višesatna vožnja teško da će biti uživanje. Međutim, ako pričamo o prevozu dece Puma sasvim lepo može da odigra ulogu porodičnog automobila.
Ford se na temu prtljažnog prostora malo pozabavio potrebama, pa Puma donosi zanimljivo rešenje prilagodljivog prtljažnika sa “Mega Box”-om, koje može biti vrlo praktično. U standardnoj konfiguraciji, pod prtljažnika je prilagodljiv po visini, i kada se ne transportuje previše toga, skoro poravnat je sa pragom vrata uz 400 l zapremine.

Kada zatreba više prostora, polica se uspravlja prema naslonu sedišta i dobija se ne samo 80 litara više prostora, nego i prostor otporan na vodu, koji se, kada se zaprlja, vodom može i oprati, a voda ispustiti kroz predviđeni otvor sa čepom. Fordu pohvala za trud oko prtljažnika, a vlasniku mašta može unaprediti funkcionalnost Pume.
Kabinski prostor je dobro organizovan, sa logično raspoređenim komandama, osim ručice menjača koja je očigledno preuzeta direktno iz Fieste zajedno sa dužinom i pozicijom, pa uz 3 cm podignuto vozačevo sedište, deluje da je nisko i ne baš uvek pri ruci.
Ono što je definitivno pohvalno je digitalna instrubet tabla sa ekranom od 12.3” i odličnom grafikom, koja se menja u skladu sa odabranim modom vožnje, kao i višenamenski ekran od 8” postavljen visoko u “tablet” stilu. Postavljen je na Ford Sync3 platformu, podržava glasovne komande, navigaciju, Android Auto i Apple CarPlay, a uz Titanium opremu stiže i bežično punjenje telefona. Generalno, po “elektronskoj” osnovi, test vozilo u Titanium opremi snabdeveno je više nego dobro.
U Ford Pumi sasvim je logično kao pogon očekivati trocilindarski 1.0 EcoBoost turbo agregat, ali nije baš logično očekivati hibridnu pomoć i 155 KS na prednjoj osovini. Međutim, ipak može. Ford je poznati trocilindraš opremio većom turbinom, ali dodao i blagi hibrid na 48 V sa elektromotorom od 18 KS i dobio zanimljiv rezultat – kompletan hibridni sistem je doneo manje povećanje mase nego da je ubačen veći benzinac.
Iako hibridna, Puma teži samo 1.200 kg. A čak i da se pre ulaska u vozilo ne zna ništa od svega pomenutog, pogon malog crossovera je impresivno elastičan. Sa 240 Nm maksimalnog obrtnog momenta motor(i) nemaju težak zadatak. Manuelni menjač ima šest stepeni prenosa, a gradska vožnja pokazuje da se opušteno može voziti u četvrtom stepenu prenosa, bez česte potrebe da se često ide ispod ili iznad.

Agregat je tih, čak do mere da u nekim trenucima deluje da je ugašen, mada je činjenica i da je opremljen sistemom deaktivacije jednog cilindra radi uštede u potrošnji i smanjenja emisije CO2. A potrošnja se najbolje opisuje sa uprosečenih 6.5 litara, koji mogu biti nešto niži, ali i otići preko 7 litara, što je prihvatljivo ako dodamo da je sa 155 KS Puma dinamično motorizovana, sa ispod 10 sekundi do 100 km/h.
A vozna dinamika “Fieste na steroidima” nije na nivou oštrine Fieste. Puma je morala biti tvrđe trimovanog ogibljenja kako se povišena karoserija ne bi ljuljala, ali u rezultatu nje postala neudobna, mada je nešto manje oštrine upravljanja.
Šta više, na nečemu što se u narodu naziva “letnji put” utvrdili smo da neravnine, iako se čuju udarci, dobro amortizuje, a karoserija nema mnogo valjanja. Na svojoj pravoj asfaltnoj podlozi osećaj vozača za upravljačem nema mnogo veze sa Fiestom. Podignuta za 3 cm i sedišta podignutog isto toliko, Puma pruža osećaj da se vozi veći automobil od onoga što zapravo jeste.

To bi mogla biti sasvim dobra definicija vozne dinamike Pume – zrelo i dobro ukomponovano. Jedino o čemu treba voditi računa je pogled unazad, koji uz debele C stubove i male zadnje prozore nije na visokom nivou.
Iako Puma nije prvi kompaktni crossover iz Forda (tu je i EcoSport), proizvođač je sasvim dobro izveo konverziju poznatog imena iz kupea u crossover. Bez omalovažavanja, moramo dodati i da hibridni sistem odlično funkcioniše i donosi vrlo elastičan pogon. A kada se pomisli da upravo zbog pomenutog hibrida cena vozila leti u nebo ispostavlja se da i nije tako. Cena testiranog modela 1.0 Ecoboost 155KS mHEV Titanium je 23.590, a ako se odluči za 1.0 EcoBoost pogon bez hibrida sa 125KS, u slično opremljenu Pumu može se (trenutno) sesti za razumnih 20.490 evra. Naravno, znamo da će biti mnogo onih koji će na konstataciju “razumnih” imati mnogo loših komentara, ali samo podsećamo “SUV manija” nije donela samo “…na steroidima”, nego su i cene otišle u vis, a na taj deo mi ne možemo da utičemo.