AvtoVAZ prodat za evro, sada traže 1.3 milijarde

AvtoVaz prodat za evro, sada traže 1.3 milijarde evra za isti pogon ukoliko neko poželi da ga kupi i uspostavi proizvodnju

AvtoVaz prodat za evro, sada traže 1.3 milijarde evra za isti pogon ukoliko neko poželi da ga kupi i uspostavi proizvodnju. Renault je pod pritiskom međunarodnih sankcija napustio rusko tržište 2022. godine, prodavši svoju imovinu za jednu rublju. Sada će francuski proizvođač automobila možda morati da plati 112,5 milijardi rubalja — oko 1,3 evra dolara — ako želi da se vrati nakon rata, rekao je njegov bivši ruski partner AvtoVAZ. Ova odredba je znak da bi se strane firme koje žele da se vrate na tržište mogle suočiti sa visokim zahtevima za kompenzaciju. U slučaju Renaulta, Maksim Sokolov, generalni direktor AvtoVAZ-a, rekao je da su kompanija i ruska država uložile 112,5 milijardi rubalja u posao od njegovog izlaska do 2025. godine.
„Jasno je da će ta ulaganja morati nekako da se nadoknade po povratku“, rekao je Sokolov, prenosi državna novinska agencija TASS. Američki predsednik Donald Tramp nagovestio je spremnost SAD da se pomiri sa Moskvom, što je podstaklo nedavne diskusije o povratku zapadnih preduzeća – kao što je Renault – na rusko tržište. Reno je 2022. prodao svojih 67,6% udela u AvtoVAZ-u ruskoj državi sa opcijom da otkupi svoju imovinu u roku od šest godina. Francuski proizvođač automobila otpisao je oko 2,2 milijarde evra zbog izlaska sa tržišta koje je bilo njegovo drugo po veličini, posle Francuske.
Portparol Renoa rekao je za Business Insider da kompanija nije “predvidela bilo kakvu vlasničku promenu u kratkoročnom periodu” u pogledu povratka poslovanju u Rusiji. Iz kompanije nisu komentarisali izjave Sokolova. Dejvid Šakonji, vanredni profesor političkih nauka i međunarodnih poslova na Univerzitetu Džordž Vašington, rekao je za Business Insider da komentare Sokolova o nadoknadi treba shvatiti ozbiljno, čak i ako ruski zvaničnici poziraju. Izlazak stranih preduzeća stvorio je dobitnike kod kuće u Rusiji, od kojih su neki pokupili imovinu po realnim prodajnim cenama. „Slobodno dopuštanje stranim kompanija da se vrate smanjiće njihove tokove profita i učiniti život mnogo konkurentnijim, tako da ako se to desi, Rusija želi neku vrstu kompenzacije za liberalizaciju svog tržišta“, rekao je Šakonji, koji je specijalista za rusku političku ekonomiju.
‘Još samopouzdaniji, još hrabriji’

Komentari Sokolova odjekuju i na druge u Rusiji koji su nedavno nagovestili teške pregovore za kompanije koje su napustile Rusiju, a koje žele da se vrate. Anton Alihanov, ruski ministar industrije i trgovine, rekao je novinarima u četvrtak da Rusija „ne čeka nikoga raširenih ruku“ i da će postojati „cena koju treba platiti za odluke iz prošlosti“. Sakonji je rekao da će Rusija verovatno nastaviti sa takvom „uverljivom retorikom“ usred svog približavanja SAD. „Oseća se da je Rusija preživela skoro najgore što joj je Zapad mogao pripremiti i istrajala u toj nevolji, a sada izlazi još samouverenija, još ohrabrije, da postavlja zahteve Zapadu i diktira uslove i političkog i ekonomskog sklapanja sporazuma u budućnosti“, dodao je on.
Nakon tri godine rata u Ukrajini, 475 stranih kompanija je potpuno napustilo rusko tržište, prema bazi podataka „Napusti Rusiju“ iz Kijevske škole ekonomije. Gigant brze hrane McDonald’s i lanac kafe Starbucks bili su dva brenda visokog profila koji su napustili tržište, a njihova sredstva su kupila ruska preduzeća. McDonald’s je rebrendiran u “Ukusno i to je to”, a Starbaks je postao Stars Coffee.
Zapadne kompanije baš i ne traže povratak u Rusiju

Iako je Rusija veliko tržište, analitičari su nedavno rekli da će kompanije verovatno biti oprezne u pogledu povratka u zemlju, čak i ako sankcije budu ukinute. Ratna ekonomija Rusije suočava se sa problemima, uključujući visoku inflaciju, nestabilnost valute i visoke kamatne stope. Gvozdena vladavina predsednika Vladimira Putina predstavlja zabrinutost za vladavinu zakona i bezbednost. „Iako Rusija kaže da je ponovo otvorena za poslovanje, to zapravo nije signaliziralo bilo kakvu promenu tona ili politike“, rekao je Šakonji, koji je dodao da je veliki deo retorike Moskve verovatno usmeren na apetit Trampove administracije za sklapanje sporazuma. Investitori će takođe verovatno ostati oprezni nakon talasa korporativne nacionalizacije i zaplene imovine u poslednjih nekoliko godina koji su preraspodelili bogatstvo međunarodnih kompanija ruskoj državi i oligarsima. Sakonji je rekao da je Rusija dokazala da su zaštita prava na poslovnu svojinu, garancije investitora i gostoljubiva poslovna klima stvari daleke prošlosti. „Bez njih ne vidim razlog zašto bi zapadne kompanije ponovo rizikovale sa Rusijom kao tako nestabilnim, nepredvidivim režimom“, rekao je on. „Dokazala je da ne mari za imovinska prava i da priča sa obe strane i da nije verna.