Miloš Pavlović – samo jedan korak do Formule 1

Gde je i šta sada radi Miloš Pavlović, Beograđanin koji je bio jedan od najtalentovanijih vozača svoje generacije na svetu

Miloš Pavlović, rođeni Beograđanin kratko je svoj talenat pokazivao u svojoj zemlji. Osvojio je dve nacionalne titule u kartingu, a već 1993. svoje umeće nastavio da dokazuje u Italiji, gde je kao ruki postao regionalni šampion, vicešempion Zimskog kupa i postizao sjajne rezultate tokom sezone. U Portugalu iste godine postao je vicešampion Evrope, i treći na Šampionatu Sveta u Italiji. Kada je 1996. postao najmlađi pobednik Svetskog karting kupa osvojivši “Ayrton Senna Trophy”, izgledalo je da se sva vrata svetskog automobilizma otvaraju pred ovim momkom, koji se trkao u generaciji sa Jensonom Buttonom i Fernandom Alonsom. Tokom 1997. testira nekoliko jednoseda otvorenih točkova, završava Jim Russell Racing Drivers School, a da je odličan „đak“ potvrđuje pobedom u Donington parku u Formuli Vauxhall. Godinu 1998. Miloš provodi vozeći šampionat Formule Vauxhall Junior, ali već tada počinje toliko poznata priča – manjak novca. Od 16 učestvuje na 12 trka a šampionat završava na 10. mestu.

Naredne sezone u istom takmičenju počinje da pobeđuje i osvaja pol pozicije, ali ga je kvar menjača u poslednjoj trci sprečio da osvoji treće mesto u generalnom plasmanu. Godinu 2000. provodi u britanskoj Formuli 3, u novom timu RC Motorsport. Međutim, finansiranje ponovo utiče na tok njegove karijere. Miloš se seli Italiju, i uprkos borbi sa nedostatkom sredstava, nalazi mesto u italijanskoj Formuli 3, pobeđuje na pet trka, osvaja tutulu i postaje prvi ikada vozač sa prostora bivše SFRJ sa FIA super licencom.
Sledeći korak je Nissan World Series Lights koju u prvoj sezoni 2003. završava kao treći, a već naredne godine osvaja šampionat sa sedam pobeda, što ga je preselilo u glavnu Renault svetsku seriju. U prve dve sezone osvaja 17. i 11. mesto, da bi u trećoj sezoni sa Draco Racingom stigao do trećeg mesta u generalnom plasmanu.

 

Ulazak u GP2 Seriju nije dobro prošao po Miloša, već nakon tri trke zamenjen je vozačem iz Brazila. Naredne 2009. Pavlović se vraća u ponovo uspostavljenu Formulu 2, i u prvoj sezoni osvaja deveto mesto, uprkos odustajanju sa trećine trka. Na žalost, naš super talentovani vozač na svakoj trci jednoseda sa otvorenim točkovima, težim putem apsolvira pojam odnosa budžeta i rezultata. Dok drugi svaki trening i trku voze sa novim setom kočnica, naš vozač mora da se snalazi samo sa jednim. Iako su mu rezultati otvorili vrata sve do Formule 1, nedostatak sponzora ta ista vrata zatvara.
Gde je danas i šta radi saznali smo u razgovaru na upravo završenom Sajmu automobila, uz Lamborghini Huracan GT3, kakvim se trenutno trka širom sveta, a koji je publika u Srbiji po prvi put mogla da vidi uživo.
D.m.: Kako si došao tu gde si danas?
M. Pavlović: „Posle Svetske serije Renault došao je jedan težak period za mene, pošto u Formulama bez jakih sponzora ne može da se vozi. Neću da kažem da sam pauzirao, ali nisam mogao da nađem sedište za celu sezonu, nego samo za po jednu ili nekoliko trka, sve do 2014. kada mi se ukazala prilika da vozim Lamborghini Super Trofeo. Odvezao sam jednu trku i pobedio, ponudili su mi da odvezem i drugu trku, pobeli smo i tu, i postali šampioni te godine. To je pokrenulo ceo ciklus u kojem se nalazim i danas. Ja sam fabrički vozač i vozim trke za Lamborghini. Šef sam za Aziju i Pacifik za Lamborghini akademiju sportske vožnje i organizujem te događaje. Ambasador sam fabrike na određenim događajima, razvijam Lamborghini trkačke i drumske automobile, i učestvujem u produkciji svih promotivnih i reklamnih materijala“…
D.m.: Kakav je bio osećaj biti tako blizu a tako daleko Formuli 1?
M. Pavlović: „Moja karijera u suštini je bila čudo. Gradio sam je u vreme kada je moja zemlja prolazila jako teška vremena devedesetih. Postigao sam gotovo nemoguće, i stigao na sam prag Formule 1, ali nisam uspeo da ga pređem i to posebno boli. Ali to nije moj gubitak, nego gubitak onih koji su to zapravo mogli da omoguće. Sa svoje strane uradio sam sve, i mirno spavam“.
D.m.: Trkao si se sa imenima kao što su Button, Vettel i dugi. Da li se sa setom sećaš tih vremena?
M. Pavlović: „Ja živim u sadašnjosti i budućnosti, a ne u prošlosti i fokusiran sam na ono što dolazi. Sa osmehom se sećam karting trka, a kada je ostatak u pitanju, baš i nema osmeha. Bilo je jako mnogo problema da uošte dođem do staze. Ipak, i na taj deo gledam sa ponosom. Ne verujem da je bilo mnogo njih koji su mogli da postignu ono što sam ja uspeo da postignem, i to ne govorim zato što sam prepotentan, nego zato što znam koliko je bilo teško i neizvesno.
D.m.: Kako vidiš današnju formulu 1? Da li je to postao šampionat biznisa i interesa?
M. Pavlović: „Tako je, postao je šampionat biznisa i interesa. Nema više one draži koji je imala pre barem 10 godina li više. Izgubila je skroz moj interes, a mogu zamisliti kakav je tek osećaj običnih gledalaca. Staze su napravljen kao parkinzi sa obojenim mestima gde se sme voziti, umesto da imaju karakter i da vozač ne sme da pogreši, automobili su sa halo štitnicima koje ne mogu očima da vidim. F1 je krenula putem koji joj ne priliči. Formula 1 treba da bud vrhunac auto sporta, da bude slobodna, da staviš motor koji želiš, dizel, elektro, V6, V8, V12, odnosno ono sa čime misliš da ćeš biti najbrži. Uopšte se ne slažem sa konceptom koji danas vlada u F1“.
D.m. Postoji mogućnost da 2019. voziš 24 LeMana?
M. Pavlović: „Lamborghini mi je potvrdio da ću biti deo razvojnog tima GTE automobila koji će se takmičiti u WEC šampionatu i sigurno na 24 časa LeMana. Da li ću biti i u timu na LeManu još ne znam, obzirom da je ceo program na početku, ali, da, to bi bio logičan sledeći korak u mojoj karijeri“.
D.m. Da li sebe već vidiš nakon toga?
M. Pavlović: „Zavisi, ako gledamo GT trke, moja primarna vizija je da unapredim odnos koji imam sa Lamborghinijem i nastavim saradnju na što višem nivou, što znači i LeMan. Radim uporedo i na nekim drugim stvarima, koje, ako se budu ostvarile, biće velike za Srbiju i za mene, a mogu čak i da kažem za ceo auto sport u Evropi, ali, o tom po tom, kada i ako budem uspeo da realizujem“.