Duncan Hamilton je bio pilot, vlasnik psa koji je odložio vojnu opraciju, pobednik LeMana i čovek koji je samo žurke posle trka voleo više od trka
Slupao je brojne automobile i avione, dao sve od sebe da udavi admirala, a njegov pas je odložio kritični ratni konvoj četiri dana, time što je pojeo tajne mornaričke dokumente. Da, Duncan Hamilton je sigurno bio karakter veći od života, ali je bio i jedan od vodećih trkačkih vozača posleratne ere, koji je naknadno napisao najsmešniju autobiografiju automobilskih trka do danas, „Touch Wood“. James Duncan Hamilton rođen je u Corku u Irskoj. Već sa dve godine života bio je u u nesvesti zbog toga što je u kolicima sleteo niz 38 stepenica. Kasnije, dok je studirao na Brighton Collegeu, direktorovim automobilom je prošao kroz zid…
Verovatno su ovo sve bile korisne pripreme za njegove kasnije godine kao takmičarski vozač značajne veštine i bravure. Svoj uvod u svet moto sporta stekao je u Brooklandsu. Navlačeći kombinezon i noseći kantu vode, ulazio je u boksove, gde bi pružio pomoć mehaničarima, a na kraju radeći na automobilima tako poznatih vozača kao što je bio Billi Cotton. Brooklands mu je takođe otvorio oči prema vazduhoplovstvu, a svoje zanimljive ratne godine proveo je u Kraljevskim vazdušnim snagama, gde je najčešće u kabini za komandama Supermarine Seafirea.
Posleratni život Hamiltona bio je dosadan u poređenju sa ratnim, ali tada ga je buka motora trkačkih automobila zaista zarazila. Vozač kompanije Ferrari Froilan Gonzalez opisao ga je kao “najbržeg vozača na vlažnom vremenu na svetu”. Međutim, ni on nije bio naivan ni po suvom, a njegova mnoga dostignuća za volanom uključuju pobedu sa Tonijem Roltom 1953. godine na 24 časa Le Man-a, i 1956. godine na 12 časova Reims-a sa Ivorom Buebom – obe u fabričkim automobilima marke Jaguar.
Par Hamilton i Rolt zamalo je pobedio i na Le Manu 1954. godine u fabričkom Jaguaru, ali su ipak izgubili od Gonzaleza u daleko moćnijem Ferrariju sa namanjom razlikom u čak 23 godine. U svojih 11 sezona vrhunskog moto sporta, Duncan se takmičio protiv velikana kao što su Fangio, Ascari, Villoresi, Castellotti, Moss i bliskim ličnim prijateljima Collinsom i Glogom, vozio je Grand Prix automobile Lago-Talbot, Maserati, HVM i ERA, i bio u fabričkim timovima sportskih automobila Jaguar, Ferrari i Healei. Na 24 časa LeMansa učestvovao je devet puta zaredom.
Spisak njegovih bizarnih incidenata je beskonačan, legendaran, pa i zabavan. Jednom prlikom, šlepao je svoj MG R-Type, koji je pre toga pripadao legendarnom Malcolmu Campbellu. U ogledalu je ugledao Bugatti, i pomerio se u stranu da bi mahnuo vozaču. Međutim, kada se poravnao sa “Bugattijem” shvatio je da je da u njemu nema vozača. Ispostavilo se da je to bio njegov MG koji je vukao i koji se otkačio, a koji je na kraju završio pored puta, nakon što je porušio stub ulične rasvete. Dok se borio za vođstvo u trci za Veliku nagradu Oporta, izguran je sa staze i pri brizni od 200 km/h udario je u stub dalekovoda i presekao ga, a ceo grad ostavio bez struje. Pored stuba, sebi je polomio devet rebara, vratni pršljen, vilicu i ključnu kost. Ni njegova čuvena pobeda na LeMansu nije prošla bez bola – na Mulsane pravcu udarac u pticu je razbio vetrobran na Jaguaru, ali i njegov nos. Jedino Hamilton je uspeo da dobije otkaz zato što je pobedio na 12 časova Reimsa – navodno, nije poslušao timske naredbe Jaguara. Srećom, odmah je dobio posao u Ferrariju i to da bude timski kolega Juanu Manuelu Fangiu. Među svoje uspehe smestio je i plaćanje kazne za prebrzu vožnju dok je žurio na gostovanje u TV emisiji posvećenoj bezbednosti u saobraćaju.
Jaguar ga je veoma cenio, što je dokaza time da Duncan Hamilton bude prvi privatnik kojem će biti na raspolaganju trkački modeli C-Type i D-Type. Ipak, osvrćući se na svoju trkačku karijeru, Hamilton kaže da je najviše voleo Lago-Talbot Grand Prix automobil. Od sline ljubavi prema Talbotu, jedva ga je pronašao kada je rešio da ga proda, i to zatrpanog ispod gomile drvenog uglja u dvorištu koje je jedva pronašao, srećom neoštećenog. Naime, tu ga e bio sakrio mnogo godina ranije.
Hamilton je prestao da se trka nakon smrti njegovog velikog prijatelja Mikea Hawthorna, 1959. i posvetio se jedrenju, ali i svojoj prodaji automobila, firmi koju je osnovao 11 godina ranije. Duncan Hamilton ROFGO i danas postoji, vodi je Hamiltonov sin Adrian već 45 godina i uvaženi je diler trkačkih i starovremenihskih automobila.
Duncan je preminuo u petak 13. maja 1994. sa 74 godine, a njegov sin Adrian kaže: “Moj otac je bio jedan od poslednjih iz plejade vrhunskih posleratnih trkača, koji su zbog rata samo očvrsnuli i nisu se bojali ničega, ali su odlučili da svako dan života žive punim gasom. Od njihovog entuzijama za trkanjem bio je veći samo entuzijazam za razuzdanim žurkama posle trka, kakve nikada nećmo videti. Ponosan sam na svog oca, i sigurno neću jedini podići čašu u njegovo ime 30. aprila na dan kada je rođen”.
Show Comments