Test: Dacia Duster 1.0 TCe 100 ECO-G – mali motor i TNG

Kada se iz Dacije Duster AWD izvadi dizel i pogon na svim točkovima zvuči kao da je jako osiromašena, ali ako se doda 1.0 TCe 100 ECO-G…

Dacia Duster je rođena krajem 2009. kao zvanično treći model rumunske marke u francuskom vlasništvu. Kada se pojavio, nastavio je putem koji je zacrtan za Daciu, da bude, pa ne baš jeftina, ali dostupna marka. Možda negde i jeste jeftina, ali za naše pojmove (čitaj standard), najviše što može dobiti je dostupna.
To je značilo da u je u razvoj Dustera uloženo minimalno i što pre isplativo. Ovaj terenac koristio je modifikovanu i podignutu platformu Logana, a u 4×4 verziji pogon je dobio sa police Nissana, odavno razvijeno, isprobano i, što je najvažnije, isplaćeno. Samo tako je, tada novi, SUV mogao da ostane dostupan, a za neke, jeftin. Prva verzija je sasvim lepo opstala osam godina, praktično sa dva osvežavanja koja joj sistemski nisu previše novoga ni donela.
Za novu, drugu generaciju Dustera dosta rano se saznalo da će ostati na istoj platformi, što je u neku ruku smanjilo i euforiju i očekivanja i samo je ostalo da novi Duster službeno bude pokazan 2017. godine na salonu u Frankfurtu.
Krajem 2020. nova Dacia Duster više nije nova, nego prisutna više od dve godine, tokom kojih ne samo da je nastavila dobrim putem prethodnika, nego ide i još boljim. Očigledno, pokazalo se da malo nekada može biti mnogo. Naime, fabrika tvrdi da je u mehaničkom smislu malo toga menjano u odnosu na prvu verziju, iako smo još na prvom testu subjektivno konstatovali drugačije. Aktuelni Duster ima identične dimenzije sa prethodnikom, što znači da je dug, za grad, razumnih 4.32m. Iako definitivno liči na prethodnika, novi Duster samo liči. Zapravo, uz brojne dizajnerske trikove koji se često više osete nego vide, izgleda neuporedivo bolje, uglađenije i sa boljim proporcijama. Jedino što je zapravo promenjeno je pozicija A stubova koji su pomereni unapred za nekih 10 cm, a vetrobransko staklo postalo zakošenije. Ovim je karoserija dobila bolju aerodinamiku, a kabina više prostora.

Šta god bila Dacia, jeftina ili pristupačna, imala je sistemski problem u enterijeru. Jeftin izgled i podjednako jeftin osećaj. Nimalo fascinantna plastika bila je potpuno nemaštovito oblikovana, i ceo enterijer je podsećao u koji cenovni razred Dacia Duster pripada. U sve to se uklapala i ispod prosečna preciznost izrade, završne obrade, pa i kvalitet sedišta.

Aktuelni Duster dokazuje da se ne mora poskupeti hiljadama evra da bi se značajno unapredio i subjektivan i objektivan osećaj. Armatura je i dalje tvrda plastika, ali daleko maštovitije i funkcionalnije oblikovana.
Prednja sedišta su dobro dimenzionisama, daleko bolje oblikovana i od kvalitetnijeg materijala. Samo, treba konstatovati i da se vozačko i suvozačko sedište dosta razlikuju. Ne samo da suvozačko nema mogućnost podešavanja po visini (što je generalno praksa kod većine proizvođača), nego je lumbalna podrška u naslonu čak i previše izražena, pa ako niste potpuni zagovornik pravilnog sedenja, pomalo će na dužem putu postati i zamorna.
Zadnja klupa je isto tako od kvalitetnijeg materijala, i kvalitetnije i preciznije obrade, i može se pohvaliti sa sasvim solidnom ponudom prostora i za glave i za kolena, ako kao reper uzmemo četiri osobe visine 183 cm.
Dobrim pristupom i niskim pragom, prtljažnik zapreminom od 445 litara potpuno zadovoljava, a do obećanih preko 1448 litara sa oborenim naslonima zadnje klupe se lako stiže. Ruku na srce, vezija sa prednjim pogonom ima nešto veći prtljažnik od AWD verzije, ali deluje i da je završna obrada malo skromnija nego u skupljoj verziji sa pogonom na svim točkovima.
Instrumentacija svakako nije fascinatna. Klasična analogna instrument tabla, radi svoj posao, ali pogled na nju svakako nije melem za oči. Digitalno očitavanje putnog računara jeste jasno i razumljivo, ali isto tako i nemaštovito, što se ipak teško može pravdati cenom. Alijansa ima dovoljno toga na policama da i ovaj deo malo osveži, ali to će možda doći na restilizaciji, a možda i neće. Jednostavno, Dacia ipak ne sme da priđe preterano blizu crossoverima iz Nissana i Renaulta, kako cenom, tako i onom što nudi po pitanju „šminke“.
Srećom, stvar popravlja višenamenski ekran od 7“, ali namenjen samo visokim paketima opreme, kao što je Prestige, paket kojim je bilo opremljeno test vozilo. U tom slučaju, kupac dobija sve što mu je potrebno, konekcije za mobilni telefon, navigaciju. Uz najskuplji paket opreme stižu i parking senzori i kamera za vožnju unazad, i upozorenje na bočni saobraćaj.
U istom slučaju Prestige opreme, je i prijatan kožom presvučeni upravljač, i daljinske komande vrlo solidnog audio sistema. Novi Duster je dobio i nove komande klime i provetravanja, kao i prekidače smeštene u niz, i pomalo podsećaju na rešenja iz aviona. Međutim, osim solidne estetike, njihova funkcionalnost baš i nije na visokom nivou, i potrebno je dobro se zagledati kada je potrebna, recimo, unutrašnja cirkulacija vazduha. Ipak bez diskusije, keyless ulazak i startovanje vozila na dugme su praktični isto kao i asistencija za polazak na uzbrdci.

U proleće 2018. testirali smo najviše što se u Dusteru može dobiti, što znači najviši paket opreme uz off-road dodatak, 1.5 dCi dizel motor od 110 KS sa pristojnih 260 Nm maksimalnog obrtnog momenta. Šta više, uz AWD pozadi je multilink osovina, pa i selektor modova vožnje. Zvuči sasvim solidno, ali trenutnom cenom od 19.840 za ovakav paket Dacia teško da se smešta u “dostupne”.

Međutim, na Dmotion.rs test stigla je 1.0 TCe 100 ECO-G, verzija sa prednjim pogonom, benzincem koji ima jedan cilindar manje od već testirane, i fabrički ugrađen sistem za vožnju na TNG. Uz to, i cenom se vraća u “dostupnu” zonu.
Dakle, govorimo o trocilindarskom turbo benzinskom 1.0 TCe motoru od 100 KS sa 160 Nm pri iznenađujuće niskih 2.750 o/min, koji se pored benzina tečnim naftnim gasom napaja iz fabrički ugrađenog rezervoara u prostoru rezervnog točka, a priključkom za punjenje zgodno smeštenim ispod poklopca pored otvora za ulivanje benzina.
Praktično, jedna vidljiva razlika je prekidač selektora i pokazivač količine gasa u rezervoaru. Uz prednji pogon pozadi dolazi torziona osovina, a uz mali turbo motor petostepeni umesto šestostepenog menjača.
I onda nastane prijatno iznenađenje. Mali turbo benzinac, sasvim je dovoljan pogon 1.305 kilograma teškom Dusteru. Prenosni odnosi su odlično usklađeni sa raspoloživom snagom i elastičnošću motora, pa se ova verzija dacijinog terenca vozi bez preterano čestih promena stepena prenosa. Uz to, čak vrlo iznenađuje je tih pri putnim brzinama od 120-130 km/h. Ne, Dacia Duster sa 1.0 motorom definitivno nije jurilica. Do 100 km/h potrebno je preko 13 sekundi, a maksimalna brzina je oko 175 km/h.
A TNG-u većina se okreće iz ekonomskog aspekta, koji Duster 1.0 TCe 100 ECO-G opravdava. Sa 34 litre gasa, razumljivo u zavisnosti toga da li se vozi u gradu ili na otvorenom putu kao i od stila vožnje prelazi se od 350 do blizu 400 kilometara. Na žalost, u ovoj verziji Dusterov putni računar je izgubio korisne funkcije kao što su prosečna potrošnja ili mnogo važnija, preostala kilometraža, pa jedini indikator postaje prosta računica. U svakom slučaju, sve dok ima gasa u rezervoaru, Duster će ga koristiti, a sa puna oba rezervoara (TNG + benzin), vozilo ima autonomiju od oko 1.000 kilometara.
U zaključku moramo dodati i da smo Daciji Duster 1.0 TCe 100 ECO-G što-šta tolerisali pre svega iz ugla cene. U vrlo korektnom Prestige paketu opreme Duster 1.0 TCe 100 ECO-G košta ispod 16.000 evra, tačnije, prema trenutnom cenovniku 15.940 evra, što se po nama potpuno uklapa u dostupan cenovni razred. Pri tom, ovo je ekonomičan, upotrebljiv i opštepopularan SUV monovolumen. Sa raspoloživih 100 KS, od njega ne treba očekivati “živu vatru”, a za ovu cenu ni premijum ugođaj u kabini, kvalitet materijala ili vrhunsku završnu obradu. Treba očekivati potpuno zadovoljavajući i funkcionalan paket za svaki dan sa korektnom nabavnom cenom i ne preteranim apetitom za gorivom.