Od 1. novembra vozila moraju biti opremljena zimskim pneumaticma
Od 1. novembra do 1. aprila automobili moraju imati zimske pneumatike na sva četiri točka, ali ova obaveza važi samo ako na kolovozu ima snega, leda ili poledice. U vožnji van grada, u vozilu moraju biti lanci ili neki drugi uređaj za povećanje trakcije. Ukoliko nema snega, leda ili poledice, možete koristiti letnje pneumatike čija je minimalna dubina šare na gazećoj površini 4 milimetra. Ovo kaže slovo zakona, ali ne treba zaboraviti zbog čega bi, radi bezbednosti sebe i drugih, trebalo imati zimske pneumatike tokom hladnih dana.
Pored snega, leda i poledice, jedan od neprijatelja bezbedne vožnje je niska temperatura, i to ne previše niska. Već od temperature od +7 C° smeša gume gazeće površine letnjeg pneumatika postaje kruta i manje elastična. Zbog toga se gazeća površina pneumatika lošije prilagođava podlozi što za posledicu ima smanjenje kontaktne površine, a samim tim i koeficijenti trenja koje je pneumatik sposoban da obezbedi u krivini ili prilikom kočenja. U praksi, smanjuje se brzina kojom vozilo može da prođe kroz krivinu, i produžava zaustavni put vozila prilikom kočenja. Kako se temperatura spušta, ove pojave su sve izraženije. Smeša gume prilagođena je za optimalan rad pri visokim temperaturama, kada ostvaruje maksimalne koeficijente trenja, i minimalno habanje. Dezen, odnosno šara letnjeg pneumatika ima veće blokove koji ostvaruju kontaktni površinu sa podlogom, i široke kanale projektovane da uklone maksimalnu količinu vode ispod pneumatika i spreče aquaplaning, odnosno plivanje.
Sa druge strane, zimski pneumatici smešom gume u kojoj je već procent silikona, na niskim temperaturama zadržavaju elastičnost i obezbeđuju maksimalne koeficijente trenja. Dezen zimskih pneumatika karakterišu blokovi sa velikim brojem uskih zareza, koji na snegu i ledu stvaraju efekat grebanja i svojim ivicama ostvaruju maksimalan koeficijent trenja. Zimski dezen je dublji od letnjeg, a zanimljivo je da se sneg najbolje lepi za sneg, pa se specifičnim oblikom kanala, omogućava da se u njima zadrži sneg do izvesne mere i tako omogući najbolja trakcija. Za razliku od letnjih pneumatika, najveći neprijatelj zimskih pneumatika je visoka temperatura, kada njihova smeša postaje suviše mekana, a habanje, odnosno potrošnja veliki. Isto tako, već na temperaturama od +15 pa naviše, zimski pneumatik ima značajno duži zaustavni put od letnjeg.
Opcija pneumatika koja vas pred zakonom oslobađa obaveze zamene su “All season” pneumatici, ali treba biti svestan da su ovi pneumatici konstruktivno, dezenom i smešom gume kompromisno rešenje, pa leti imaju lošije performanse od letnjih, a zimi lošije performanse od zimskih pneumatika.
Kada kažemo da zimi treba koristiti zimske pneumatike ne samo zbog zakona, pre svega mislimo na performanse kočenja i dužnu zaustavnog puta, i to ne samo na snegu ili ledu, nego čak i na samo vlažnom ili suvom kolovozu. Nekad metri odlučuju između života i smrti, i zbog toga razlike u zaustavnom putu treba shvatiti ozbiljno.
Komplet zimskih pneumatika jeste udar na kućni budžet, ali isto tako, u ukupnom ulaganju u vozilo nije dodatni trošak, obzirom da će u periodu od nekoliko godina svesti na kupovinu dva seta letnjih pneumatika. Prema tome, pamet u glavu i zimske pneumatike na vozilo.
Show Comments