ŠKODA 1101 Tudor simbol posleratne obnove i relija

Minimalno modifikovani model ŠKODA 1101 ubrzo je postao odličan učesnik na mnogim trkačkim događajima

ŠKODA 1101 Tudor bio je simbol posleratne obnove. Prvi od novih automobila izašao je iz fabrike u Mladá Boleslav 6. maja 1946. Na prvi pogled razlikovao se od modela POPULAR 1101 iz 1940. po modernom dizajnu karoserije. Osnova kao kod modela Š 1101 je bila zatvorena karoserija s dvoje vrata – a ta „dvovrata“ verzija je dobila nadimak Tudor.
Minimalno modifikovani model ŠKODA 1101 ubrzo je postao odličan učesnik na mnogim trkačkim događajima, uključujući strme uspone i nizbrdice, kao i zavoje planinskih staza, kao što je 13. Interlaken Rally, odakle potiče ova fotografija. Inače, boja karoserije nije rezultat mašte umetnika kompijuterske grafike: bazira se na brošuri iz tog perioda i modelu Tudor iz kolekcije ŠKODA Muzeja u Mlada Boleslav.
Za razliku od prethodnih pokušaja ovog alpskog događaja, ovaj put ruta relija Interlaken vodila je kroz manje neravan planinski teren u Švajcarskoj. Događaj je od učesnika zahtevao vožnju najmanje 2.200 km do početne tačke u Lozani. Počevši od Praga 4. septembra, na primer, ruta za Lozanu je prolazila kroz Nürnberg, Darmstadt, Utrecht, Hag, Brisel i Pariz. Na tom putu skupljani su bodovi koji su se odrazili i na ukupan plasman.
Pravi Međunarodni reli Interlaken započeo je sa 165 km „regularnog relija“ do Interlakena. A na tamošnjem aerodromu, učesnike je čekao slalom između tridesetak bala sena. Odatle dolazi naša fotografija. U ponedjeljak 11. septembra 1950. započeo je i sam Alpine Rally od 350 kilometara. Vozače je proveo kroz švajcarske prevoje Grimsel, Oberalp, Furka, Gotthard i Susten, tzv. kontrolne tačke postavljene, prema tadašnjoj štampi, „vrlo vešto“.
Radost zbog nastupa modela Tudor ublažio je sistem prepreka koje su organizatori postavili prema opsegu motora. Prvobitno dobronamerni pokušaj favorizovanja automobila s manjim motorima doveden je do apsurda i, nakon jake kritike, ponovno su ga smanjili organizatori relija sledeće godine. Sistem je nesrazmerno favorizovao uglavnom francuske automobile od 750 ccm. Osvojili su šest od sedam trofeja u ukupnom plasmanu, koje bi inače ponele posade automobila s većim motorima – na primer ŠKODA s četiri cilindra od 1089 ccm..
Ipak, ŠKODA automobili su u ukupnom plasmanu završile na pozicijama 8, 10 i 11, a 2. mesto među timovima je odličan rezultat. Tudor automobilima su na teškoj ruti upravljali vozači fabrike Václav Bobek, Jaroslav Netušil i Miroslav Fousek.
ŠKODA 1101/1102 zabeležila je i niz drugih značajnih rezultata na području motosporta. U 24-časovnoj trci održanoj 11. jula 1948. u Belgiji, na primer, tri Tudora ostvarila su impresivnu pobedu u svojoj klasi. Usprkos upornoj i jakoj kiši, uspeli su da prođu ciljnu liniju nakon 1.972 km. Samo oko polovine učesnika završilo je zahtevnu 24-časovnu trku, a sam ŠKODA tim završio je bez kaznenih bodova. Reputacija češkog brenda u Južnoj Americi ojačana je 1948. pobedom urugvajskog arhitekte po imenu Arturo Porro u trci Montevideo-Melo-Montevideo. Borrat Fabini, predstavnik brenda, došao je na drugo mesto sa svojim Tudorom, nadovezujući se na svoje brojne uspehe sa modelom ŠKODA POPULAR.
Između 1946. i 1952. proizvedeno je 66.904 standardnih Tudor modela. Međunarodni kupci činili su više od 65% prodatih ŠKODA 1101/1102: 1951. godine međunarodni kupci bili su rasprostranjeni u 76 zemalja. Najvažnija nacionalna tržišta bila su Poljska, Holandija, Belgija i Savezna Republika Nemačka, dok su udaljenija odredišta bila Australija, Brazil, Indija, Južna Afrika i Kanada.