Test: Toyota Highlander Hybrid – japanska AWD krstarica

Toyota je sačekala skoro 20 godina, pre nego što je evropljanima ozbiljno ponudila svoju crossover krstaricu, model Highlander

Kada je proizvođač ogroman kao što je to Toyota i globalno ima toliko spisak modela i verzija, tržišni “manevri” nisu neuobičajeni. “Manevri” u smislu da se određeni modeli konfigurišu i prilagođavaju potražnji određenih tržišta. U neku ruku, bežanje od univerzalnosti ima svoje prednosti, ali i mane. Jednostavno, ukusi i potrebe kupca u Japanu, Americi, Evropi i Australiji nisu isti, pa ni slični. Vrednuju i traže se različite stvari. Ne treba zaboraviti na poprilično različitu infrastrukturu kojom se vozila koriste, od saobraćajnica do parking mesta, poresku politiku, pa i uslove kupovine.
Zbog toga statistike prodaje i pokazuju da su neki modeli na jednim tržištima super uspešni, dok su na drugim marginalni. Toyota, nije slučajno najveći proizvođač na planeti, nego je to postala mudrom poslovnom politikom. Ne stidi se da sagleda grešku i prekine proizvodnju nečega što ne ide, a ti čak i javno prizna. A to je osobina velikih, mada će zluradi svakako reći i …“može im se”… Nije to stvar “može im se”, nego eliminacija sujete iz poslovanja i duboka analitčnost. Pri tom, ista ta Toyota je bila dovoljno mudra pre 20 i nešto više godina da prizna da pouzdanost nije jedini kvalitet automobila. Da je to nešto što je na vrhu kriterijuma ali kod Japanaca, ali ne i kod svih ostalih potencijalnih kupaca. Ne baš preko noći, ali u relativno kratkotrajnom procesu, Toyota je počela da se trudi i oko udobnosti, i estetike i dizajna, i da nudi više od pouzdanosti. I zbog toga kažemo da nije Toyota slučajno najveći proizvođač automobila na planeti, a pri tom uopšte ne tvrdimo da se svakome mora dopasti i da će svako naći ono što traži u Toyoti.
A proces toyotinog “manevrisanja” modelnom ponudom, Evropljanima je, nakon dosta godina odsustva, vrati vrlo solidnu limuzinu Camry, a sada i model Highlander. Za oba važi da postoje decenijama, ali i važi da nisu dolazili u Evropu, a ni do kupaca u Srbiji. Verovali ili ne, ali model Highlander (pod različitim imenima u zavisnosti od tržišta) postoji već 20 godina. Aktuelni model je već četvrta generacija, koja je na raspolaganju kupcima u Americi još od decembra 2019. doduše sa drugačijom pogonskom konfiguracijom.
I nema brige, Toyota Highlander nije ostareli model, nego tehnološki apsolutno “up to date”. Postavljen je na GA-K verziju TNGA platforme koju koristi aktuelna Toyta RAV 4, ali i Toyota Camry, za koji je prvobitno razvijana i uz koji je debitovala. Ono što Highlander nije, svakako nije ni RAV 4 ni Camry. Ako još nismo rekli da je ovo drumska krstarica od pet metara, sada kažemo. Zapravo, Toyota Highlander teško da ima pandana kod bilo kog proizvođača. Veliki crossover, veliki SUV, crossover karavan… Toyota Highlander i jeste i nije sve pomenuto, pa iako ga zapadne kolege stavljaju u segment sa modelima kao što su Kia Sorento, Audi Q7, li VW Touareg, pa i Volvo XC90, ova Toyota se ne uklapa u pomenuto društvo. Da li je to dobro ili nije? Pa, nekada treba biti hrabar i ponuditi drugačije, pa ako uspe, uspe, ako ne, ugasiti što pre.
Dakle, karoserija Toyote Highlander najbolje se definiše kao povišeni monovolumen, i to velik, i to sa tri reda sedišta. Pomenuli smo dužinu – na granici pet metara (4.966,mm) što znači da je duži od Land Cruisera, sa većim međuosovinskim razmakom od 2.850 m, ali nije visok kao legendarni offroader, nego je bliži karavanu, i to sa podugačkim prepustima preko točkova. Kako bilo, Highlander deluje impresivno. Da, liči na aktuleni stil Toyote koji gledamo i na RAV4 i na Camriju, samo povećano. Toyota Highlander ima nešto veći klirens od putničkog vozila, ali i manji od uobičajenog za offroadera, pa ga je po toj osnovi i najbolje deklarisati kao crossover krstaricu, obzirom na gabarit.
I u enterijeru je sve što eksterijer nudi – ogroman prostor. Lako će se smestiti i visoki i niski i uski i široki. Uz blagu ogradu, deluje da su prednja sedišta preuzeta od Camryja.

Elektro pomična su i spremna da zauzmu svaki položaj, a u “Premium” paketu opreme ne izostaju ni grejači sedišta, ali ni sistem za njivovu ventilaciju.
Srednja klupa je uzdužno pomična čak 18 cm, pa se poprilično može manipulisati raspoloživim prostorom. Nagib naslona je podesiv, pa se čak i u vožnji može udobno “dremati”, ali i dalje biti bezbedno vezan sigurnosnim pojasom.
E sad, treći red, koji se vrlo praktično potpuno može sklopiti u pod prtljažnika, nudi  prostora za decu. Za odrasle i ne previsoke, ovo je samo nužni i ne previše udoban smeštaj, mada je pristup do sedišta dosta komforan preklapanjem naslona i pomeranjem srednjeg reda unapred.
Ono gde je Toyota Highlander stvarno moćna je ponuda prtljažnog prostora. Čak i uz treći red sedišta u funkciji, ostaje 332 litre, što je kapacitet koji nudi bilo koji automobil u B segmentu. Kada se “potope” sedišta oslobađa se 868 litara, koje će bilo koja supruga teško napuniti pri polasku na zimski ili letnji odmor.

Sa preklopljenim srednjim redom sedišta, Highlander postaje “Campervan”, sa preko 1900 litara prtljažne zapremine. Po ovoj osnovi, potpuno se može zaboraviti na potrebu bilo kakvog krovnog boksa.
Analogno – digitalna instrument tabla sa TFT ekranom od 7” nam je poznata iz drugih modela sa hibridnim pogonom, dok se Toyota opredelila da ekranu infotejmenta ne dodeli previše funkcija. Sve što je potrebno za audo sistem, navigaciju i analtiku vožnje ima svoje komande na centralnom dijagonale od 12.3 inča, ali dosta toga koristi klasične mehaničke prekidače, pa po ovoj osnovi Highlander deluje dosta bogato, ali i pregledno i funkcionalno. Naravno, uz hibridni pogon na centralnoj konzoli su selektro moda vožnje ali i tipa pogona.
Toyota voli pogon po svome, i toga se drži, i to uspešno. Highlander ima hibridni pogon, ali i AWD, koji je uz AWD-i oznaku malo drugačiji. Motor sa unutrašnjim sagorevanjem je četvorocilindraš radne zapremine od 2.5 litara, koji redeći po Atkinson ciklusu ima 186 KS pri visokih 6.000 o/min, i 237 Nm pri 4.400 o/min. Međutim, Highlander svojim točkovima isporučuje 248 KS, a razliku dopunjava ne samo jedan nego dva elektro motora, od koji je jedan zadužen samo za pogon zadnjih točkova. Da sve bude “jednostavnije” Toyota je ovom modelu podarila i vektorisanje obrtnih momenata, al i mogućnost vožnje samo na struju, mada se u tom slučaju biti mora bit jako nježan na gasu, kako se ne bi aktvirao motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Zapravo, da sve bude jasnije u Highlander treba sesti i voziti, što duže i što dalje, i to iz tri razloga – udoban je, tih je, pa čak i ekonomičan obzirom na gabarit. Ne, nismo ga slučajno nazvali krstaricom – ovo je pravi dugoprugaški krstaš, i to po američkom ukusu. Namerno nismo do sada pominjali, ali naš osnovni utisak je da ova velika Toyota gađa Amerikanca a ne Evropljanina. Ne, nije ni savršen. Upravljanje je poprilično indirektno, u oštrim brzim krvinama podupravljanjem pokazuje višak mase na prednjoj osovni, ali to je nešto što običnog vozača mnogo ne tangira. Pri oštrom ubrzavanju motor neurotično zuji na visokim obrtajima uz zahvalnost CVT menjaču koji ga drži na takvim obrtajima. Kada se zaleti, Highlander postaje vrhunski tih, to indirektno upravljanje postaje vrlo komforno, i dobija se utisak da se do mora može otići koristeći samo dva prsta, i povremeno nogu na kočnici uz adaptivni tempomat.
Može i da se siđe sa asfalta, ali ne treba očekivati terenske sposobnosti ni blizu Land Cruiseru. U vožnji poljskim prašnjavim putem, koji ruku na srce decenijama savlađivao i Stojadin, Highlander pokazuje da ima odličnu trakciju sa svojim AWD pogonom, i da je ogibljenje trimovano tako da uspešno neutrališe neravnine i vibracije.

Sa skoro 250 KS, realna autonomija sa jednim rezervoarom od 65 litara je dosta preko 700, uz standardnu varijaciju hibrida u potrošnji. U gradskoj vožnji, ovaj veliki monovolumen vozi se sa oko 7.3 litre (pa čak i manje), dok na autoputu pri 130 km/h potrošnja raste na 7.8 – 8.0 litara. U svakom slučaju, za benzinac sa 250 KS u vozilu koje prazno ima masu od skoro 2.100 kilograma, ali u Sport modu za 8.3 sekundi dosprinta do “stotke”, a pogovo kada na semaforu iza sebe ostavi “Schumachere”, oštrog pogleda, jednom podignutom obrvom i jednom rukom na upravljaču, dok je druga zauzeta telefonom.
Naravno, malo smo se našalili i ne promovišemo ulično trkanje i za živu glavu, ali, Highlander ume da zalepi za sedišta kada se pritisne po gasu, i izazove začuđene poglede. Sa druge strane, ne šalimo se da je ovo ekstremno prostrano vozilo, po potrebi sa sedam sedišta, pristojno motorizovano sa pogonom na svim točkovima. Ne treba ga ni u kom slučaju smatrati bilo kakvom verzijom terenca, obzirom da to nije. Treba ga gledati kao izbor onoga ko često i dugo putuje na duže staze i pri tom mu je potrebno mnogo prostora. E sad, mnogo “auta” i mnogo ili barem dosta košta. Toyota Highlander se u Srbiji može kupiti u tri nivoa opreme i uvek istim pogonom – Elegant, Exesutive i Premium. Cene počinju od 53.700 evra, a testirana verzija u najvišem Premium paketu košta 63.700 evra.