Predstavljena je nova Škoda Fabia Rally2

Novi takmičarski model ŠKODA FABIA Rally2, baziran na poslednjoj, četvrtoj generaciji popularnog serijskog modela ŠKODA FABIA, uskoro će se naći u prodaji

Razvojni tim u ŠKODA Motorsportu trenutno finalizuje automobil i priprema se za njegovu homologaciju i debi na takmičenju. U našem intervjuu, Aleš Rada rukovodilac inženjeringa trkačkih automobila u ŠKODA Motorsportu, objašnjava kako se odvija razvoj ovakvog automobila, koja pravila vladaju i na koje zamke inženjeri moraju da paze.
Kada počinje razvoj reli automobila i kako je početak razvoja povezan s razvojem automobila za masovnu proizvodnju?
Ako govorimo o razvoju trkačkog automobila prema pravilima za kategoriju Rally2, uslov je da trkački automobil mora biti baziran na proizvodnom modelu. U prošlosti smo u različito vreme započinjali razvoj takmičarskog i serijskog automobila. Za neke od naših specijala počeli smo kada je serijski automobil već postojao neko vreme, za druge smo započeli u fazi kada je sve o proizvodnom automobilu još uvek bilo tajna.
Šta se događalo najnovijim reli automobilom?
U tom slučaju, započeli smo razvoj pre početka pandemije, mnogo pre svetske premijere nove FABIA-e. Projektni i komunikacioni plan je da ćemo trkački automobil lansirati otprilike godinu dana nakon svetske premijere serijskog automobila. Ovo je idealan interval da se iskoristi činjenica da je četvrta generacija modela FABIA još uvek novi automobil i da možemo da pratimo i počnemo ovu trku na „sportski“ način.
Koje su faze u razvoju trkačkih automobila?
Faze se ne razlikuju toliko od razvoja serijskih automobila. Na početku je određena vizija, ideja zašto se automobil proizvodi, kojoj kategoriji treba da pripada i na kom modelu bi trebalo da bude baziran. Za nas je to već dugo model FABIA, jer je to kompaktni automobil koji najviše odgovara zahtevima za reli automobile u portfoliju proizvođača automobila. U sledećoj fazi treba da procenimo potencijal serijskog automobila u smislu njegove „transformacije“ u trkački model. Moramo da odlučimo šta očekujemo od automobila i njegovih različitih delova, šta očekujemo od šasije, motora, menjača i ostalih strukturnih delova. Izrađujemo bilans uspešnosti, u kom naravno težimo vrhu kategorije. Znamo kakav je trenutni automobil, znamo otprilike šta će konkurencija smisliti za sledeću sezonu i nastojimo da se tome prilagodimo tako da smo uvek u prvom planu. Ova ravnoteža stvara definiciju ili koncept automobila, koji zatim počinjemo da dizajniramo u skladu sa tim. Prvo kreiramo kompletne podatke o konstrukciji u računarima, zatim radimo razne numeričke simulacije, aerodinamičke proračune, proračune čvrstoće, simulacije hlađenja i slično.
A zatim sledi prototip?
Da, onda smo napravili prototipove, a u slučaju novog automobila počeli smo s dva test automobila. Nakon toga sledi praktično testiranje, bilo pojedinačnih komponenti ili automobila u celini. To testiranje radimo i u našim laboratorijima, na primer u aerotunelu, a zatim ide na probne vožnje. To nam uvek pokaže šta možemo da poboljšamo ili eventualno redizajniramo. Raspored je takav da uvek želimo da završimo oko dva ciklusa dizajna. To znači da, ako ima bilo kakvih problema, možemo da obnovimo deo i ponovo ga pustima na testove. Kada završimo auto na ovaj način, sledeća faza je homologacija i tehnički status automobila je uglavnom zamrznut. Tada možemo samo da podesimo i prilagodimo automobil za različite podloge, tj. različite vrste asfalta, šljunka i snega. Razvojni „joker“ sistem daje nam mogućnost menjanja nekih delova tokom perioda homologacije. Sadašnji sistem je takav da se u prve dve godine nakon homologacije može primeniti najviše 5 „jokera“. U druga 24 meseca imamo 5 jokera dostupnih kao paket (tj. moraju se implementirati u isto vreme), plus 2 dodatna jokera.
Kako pravila ograničavaju proces razvoja?
Pravila su stroga. Na primer, karoserija trkačkog automobila mora biti identična onoj u serijskom automobilu – jedini izuzetak je mogućnost proširenja automobila s blatobranima i branicima, a takođe možemo da ugradimo tunel u pod za smeštaj 4×4 pogonskog sistema. Prednja i zadnja osovina trkačkog automobila moraju biti tipa McPherson. Delovi šasije su u potpunosti deo našeg dizajna i nemaju nikakve veze sa serijskim automobilom. Isto važi i za menjač. Motor se, s druge strane, mora bazirati na proizvodnoj jedinici. U ovom slučaju, međutim, može se raditi o motoru iz nekog drugog serijskog automobila brenda ŠKODA. Za kategoriju Rally2, maksimalni kapacitet motora je 1,6 litara.
Postoje li finansijska ograničenja koja se odnose na razvoj?
Uglavnom smo ograničeni samo našim proračunom. Pravila ne pokrivaju ništa slično, tako da nema finansijske granice. Ali, cena trkačkog automobila je ograničena. Kako bismo automobil ponudili kupcima, moramo da se pridržavamo stroge finansijske granice maksimalne cene automobila u specifikaciji „ready-to-race“. Ovaj izraz znači da je automobil u skladu sa svim pravilima (sigurnosnim, tehničkim, sportskim) potrebnim za vožnju automobila na asfaltnom takmičenju. Ograničenje se odnosi i na cenu pojedinih važnih rezervnih delova. FIA zapravo proverava fakture i plaćanja. U praksi svojim kupcima nudimo rešenja ili delove uz ove osnovne specifikacije. Oni, na primer, povećavaju udobnost za putnike prilagođavanjem unutrašnjosti individualnim potrebama ili povećavaju otpornost automobila na habanje. To su dodatne opcije koje se doplaćuju.
Koje su to karakteristike u slučaju nove trkačke Fabije?
Nova FABIA ima duže međuosovinsko rastojanje od prethodne generacije, a serijski je automobil malo širi, što nam omogućava rad sa rasporedom u unutrašnjosti automobila, što može uticati na težište, raspodelu težine između prednje i zadnje osovine itd. Karoserija se uglavnom izrađuje od lima visoke čvrstoće, što u našem slučaju pozitivno utiče na krutost karoserije, a time i na upravljivost automobila, a takođe i na sigurnost posade. Imamo i veći motorni prostor, što utiče na pozicioniranje pogonskog agregata i uticalo je na dizajn menjača, na primer. Ali, automobil ima i veći prednji deo, na primer, s kojim moramo da radimo u smislu aerodinamike kako bismo postigli potrebnu aerodinamičku efikasnost, odnosno maksimalnu potisnu silu i minimalni prednji otpor.
Koliko je od pomoći vaše prethodno iskustvo kada razvijate novi automobil?
Veoma. Jedna od mojih omiljenih izreka je da je lično iskustvo neprenosivo. I stekli smo mnogo iskustva razvijajući model FABIA WRC, koji se bazirao na prvoj generaciji modela FABIA. Prethodni automobil uvek je izvor mnogih informacija: znamo njegove prednosti i mane, a s novim uvek radimo na otklanjanju tih slabosti. Dakle, kada razvijamo automobil, oslanjamo se na nekoliko izvora: proizvodni model i naše iskustvo s prethodnim automobilom, ali naravno gledamo i šta radi konkurencija. U prošlosti smo od njih često crpili inspiraciju u određenim detaljima dizajna, a drago nam je što sada vidimo naše ideje u automobilima koje su nedavno predstavili naši konkurenti. Razvoj trkačkih automobila je vrhunac razvoja automobila, stoga je dobro držati oči otvorene kako bismo se stalno usavršavali i kako ne bismo zaostajali.