EU ne odustaje od zabrane SUS motora 2035.

EU ne odustaje od zabrane SUS motora 2035. godine, ali obećava olakšice autoindustriji u tranziciji na električna vozila

EU ne odustaje od zabrane SUS motora 2035. godine, ali obećava olakšice autoindustriji u tranziciji na električna vozila. I dalje je teško poverovati da proizvođačima automobila neće biti dozvoljeno da prodaju nove automobile na benzin/dizel u Evropi za samo 10 godina. Pogotovo nama koji smo decenijama vozači i profesionalno i privatno povezani sa saobraćajem. Tehnički, to zapravo nije potpuna zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motrima), jer propis nalaže nultu emisiju CO₂, ali ne zabranjuje proces unutrašnjeg sagorevanja. Samo je pitanje šta će da sagoreva i šta će da izlazi na „auspuh“. U teoriji, ovo ostavlja prostor za karbonski-neutralna goriva. Međutim, smatramo da je malo verovatno da će sintetička goriva ili vodonik dobiti snagu u tako kratkom vremenskom roku. Sintetička goriva su u povoju, cena po litri zastrašujuća, a njihova proizvodnja zahteva ulaganje ogromne energije. Slično važi i za vodonik, uz dodatni veliki problem skladištenja visokoeksplozivnog goriva.

Ipak, kao rezultat zakona, ovaj veoma kontroverzni cilj će efektivno ukinuti prodaju novih automobila sa SUS pogonom u 27 zemalja članica EU. Ove nedelje, Evropska komisija (EK) – izvršni organ EU – potvrdila je svoju posvećenost cilju koji je prvi put objavljen pre mnogo godina: nema novih automobila koji ispuštaju CO₂ emisije od 2035. Pre nego što se to dogodi, emisije će morati da se smanje za 55% do kraja ove decenije.
Međutim, stvari bi se ipak mogle (relativno) promeniti: „Komisija će takođe ubrzati rad na pripremi predviđene revizije „Uredbe o standardima CO2 za automobile i kombije“. U međuvremenu, proizvođači automobila će dobiti podršku koja će im pomoći u ispunjavanju srednjih ciljeva. CO2 ciljevi postavljeni za 2025. godinu su oko 15% niži od prethodnih standarda uvedenih 2021. godine. Ova promena dovodi mnoge kompanije u rizik da plate ogromne kazne za prekoračenje flotne emisije. U januaru je Volkswagen grupa procenila da će morati da izdvoji oko 1,5 milijardi evra na kraju godine, samo za penale. Međutim, EK planira da proizvođačima automobila omogući (nešto) više vremena da ispune niže ciljeve CO₂. Umesto da sprovode nova pravila od 2025. godine, kompanije sada moraju da ih dostignu do 2027. godine. Amandman omogućava proizvođačima da ispune svoje ciljeve uprosečivanjem emisija tokom tri godine (2025–2027) umesto da se pridržavaju strogih godišnjih ograničenja. Proizvođači automobila se više neće suočavati sa kaznama za prekoračenje emisija u datoj godini ako njihov trogodišnji prosek ostane ispod zadatog praga.

EU takođe planira da pomogne proizvođačima automobila da ubrzaju usvajanje električnih vozila podržavanjem proizvodnje baterija. Takozvani paket “Battery Booster” vredan 1,8 milijardi evra obezbediće direktno finansiranje za jačanje evropske proizvodnje baterijskih ćelija i komponenti. Pored toga, „Entitet za pristup sirovinama za baterije“ će pojednostaviti pristup sirovinama. EU takođe ima za cilj da ubrza proces prerade materijala za baterije i finansira razvoj nove tehnologije baterija kroz program od milijardu evra. Ali šta je sa nama, kupcima? EU se obavezuje da će uvesti više podsticaja i shema socijalnog lizinga za nova i korišćena električna vozila, govoriomo o Evropi, ne o Srbiji. Proizvođači automobila takođe pokušavaju da privuku više kupaca lansiranjem jeftinijih električnih vozila, kao što su Citroen e-C3, Volkswagen ID.1 i Renault Twingo. Dacia takođe ima praktično spreman pristupačan električni gradski automobil po ceni ispod 18.000 evra, naslednika modela Spring. Jedino, kao problem ostaje činjenica da će modeli sa SUS pogonom postajati sve skuplji i skuplji i sve dalji od onoga što prosečan budžet može da izdrži. EU i dalje ne pominje šta je sa avionskim i brodskim saobraćajem koji daleko više zagađuje od automobila. A niko, ni u tišini ne pominje šta će se dešavati sa polovnjacima sa SUS motorima i kako će biti tretirani taksama. Na planeti postoji oko 1.5 milijardi registrovanih vozila, a godišnja proizvodnja je približno 90 miliona vozila, od čega 76% čine putnička vozila. Samo u Evropi se godišnje prodaje 15 miliona vozila godišnje, od čega samo u Nemačkoj 2.9 miliona automobila. Da li je EU komisija sagledala ove podatke? Nadajmo se da jeste…