Test Volvo XC40 D3 – prava porodična mera

Volvo je samo dve godine nakon premijere već osvežio svoj najmanji SUV XC40, ali okom vidljive novine ne treba previše ni tražiti

Volvo je relativno dugo čekao da uđe u kompaktni SUV segment, pa ga je već na vratima dočekala ozbiljna i etablirana konkurencija – Audi Q3, BMW X1, Range Rover Evoque, pa u određenoj meri i Mercedes GLA. Za sve pomenute modele zajednička je arhitektura poprečno smeštenog motora koja nije toliko zgodna po balans automobila, ali je odlična kada treba ponuditi što više prostora u kabini sa što kraćim međuosovinskim razmakom kako bi se zadržale kompaktne spoljnje dimenzije ispod 4.5 metara.
Dodatno, ideja Volvoa jeste da XC40 zadrži premijum status marke, ali i da, barem u početnim, verzijama motora, pogona i opreme bude relativno pristupačan. Zbog toga Volvo XC40 i ne počiva na skraćenoj platformi XC90 ili XC60, nego na potpuno novoj modularnoj platformi, koju će tek koristiti drugi Volvo modeli. To znači da koristi nešto jednostavniju zadnju multilink osovinu, koja je i jeftinija i kompaktnija pa ostavlja više kabinskog prostora. Razvijena je u Švedskoj, koristiće je novi V40 ali i vozila iz novog kineskog brenda  Lynk & Co.
Sa treće strane, XC40 ne treba potcenjivati i nazivati ga “Baby SUV”- om iz Volvoa. Da, sa svojih 4.4 metra jeste najmanji SUV koji stiže sa severa evrope, inteligentnim dizajnom čak deluje još kompaktnije, ali je XC40 i dalje više nego upotrebljiv porodični SUV, premijum segmenta, premijum bezbednosti.
Osim što je spolja pravi, aktuelni i prepoznatljivi Volvo, i u enterijeru nema razmišljanja o kom proizvođaču se radi. Nema baš toliko raskoši kao u XC60, ali ima mnogo kvalitetnih materijala i precizne izrade, uz odomaćeni stil dizajna. Međutim, evidentno je izuzetna pažnja posvećena funkcionalnosti. Do te mere da se u prednjim vratima ne nalaze zvučnici, pa je prostor za odlaganje u vratima velik. I ne samo to, nego je i odložen mekim materijalom koji je izrađen od recikliranih boca, a to znači da se u vrata slobodno može smestiti čak i laptop koji se neće udariti ni grebati. Ruku na srce, ovakvim “tapaciranjem” vrata Volvo je “ubio dve muve” Ekološko je savestan, a u osnovi je dobio vrlo jeftin materijala za oblaganje velikih površina, koji ujedno i akustički izolator.
I drugih prostora za sitnice ima mnogo, ali su vešto skriveni ili uklopljeni u centralni greben. To što zvučnici nisu u vratima se ispostavilo da je odlična vest za audiofile. Uz izbor čak dva vrhunska proizvođača audio sistema, kvalitetnog zvuka neće nedostajati. Jedino ga treba doplatiti sa spiska dodatne opreme, a razvio ja Harman Kardon, uključujući potpuno novi Air Woofer sistem sa snažnim i čistim basom, smeštenim iza armature instrument table. A čak i kada se ne doplaćuje audio sistem, “Performance Sound” koji stiže uz R-Design paket opreme je vrlo, vrlo zadovoljavajući.
Volvo XC40 je pre svega veoma prostran i akustički odlično izolovan, što ga čini veoma tihim. Na prednjim sedištima sedi se visoko, ali ne i previsoko iz odličnu preglednost iz vozila, osim u zadnjoj polusferi, kada debeli C stubovi, i čudno “skrojena” zadnja vrata sa malim prozorima prave dosta mrtvih uglova. Realno, uz odličnu kameru i efikasne sisteme asistencija i upozorenja loša preglednost unazad postaje sve manji problem.
Za razliku od prednjih sedišta, na zadnjoj klupi se sedi nisko, poprilično nisko, do te mere da odrasloj osobi preko 180 cm kolena stoje visoko, a butine nemaju nikakvu podršku od sedišta. Ako Volvo XC 40 vratimo u kategoriju porodičnog automobila, a kao tipične putnike pozadi vidimo decu, sve je kako treba. Duboko smešteni u “utrobu” vozila, maksimalno su zaštćen. Sad, to što neće moći previše da gledaju kroz prozore zato što vozilo ima visok struk, a sedi se nisko, to je već neko drugo pitanje. Ono što je evidentno i za odrasle putnike pozadi, mesta po svim osnovama ima impresivno mnogo.
Ono što nije previše veliko je prtljažni prostor. Sa svojih 460 litara, u porodičnoj “konfiguraciji” polaska na letovanje vrlo brzo će biti popunjen i krovni boks će se nametnuti kao “must have” rešenje.
Instrumentacija je digitalna, a vozača čeka 12.3 inčni ekran koji nema preterano mnogo šarenila i ima tri verzije grafike.

Genaralno, Volvo nikada ni ne probegava šarenilu, pa je i noćno osvetljenje kabine relativno skromno u smislu izbora ambijentalnog svetla.
Višenamenski uspravni ekran je dijagonale od 9”, sa brojnim aplikacijama i mogućnostima konekcija sa mobilnim uređajima. Deluje, ali samo deluje na prvi pogled da je lutanje po meniju infotejmenta komplikovano, mada se brzo otkriva da je vrlo jednostavno i logično, pa čak i kada treba naći grejače sedišta čije komande su na ekranu, a ne negde među dugmićima.
Treba se navići i na minijaturnu ručicu automatskog osmostepenog menjača, koja nema nikavo dugme kao osigurač, ili neku “lavirint” putanju. A kada se navikne, postane zadovoljstvo što ručicu treba smo dva puta povući ili potisnuti ka željenom stepenu prenosa i stvar je završena. Uz to, P polozaj je dugme, i zapravo, zabune oko položaja menjača nema. Pomenuti menjač je standardni za sve motore i pogone, od kojih je na Dmotion.rs test stigao označen kao D3. To znači najslabiji dizel od 150 KS sa 320 Nm maksimalnog obrtnog momenta, i pogon samo na prednjoj osovini.
U praksi, kada se radi o nečemu što je najslabije, nekako obično ide i “zadovoljava”. Međutim, ovaj četvorocilindraš ima “daha” iako nema mnogo “konja”, pogotovo u Sport modu vožnje. Naravno, ne za brilijantne performanse, ali za svakodnevnu upotrebljvost i više nego što je potrebno. A zapravo, agregatu nije lako, obzirom da XC40 baš ne spada u “perolaki” SUV. Masa praznog vozila je preko 1.600 kilograma. Ali koliko je ovaj dizel zapravo efikasan najbolje ilustruje potrošnja od 7.1 litru u gradskoj vožnji, dok se na otvorenom putu spušta na 6,2 litre, što je za SUV odličan rezultat.
Po nama, jedan od najboljih delova Volvoa XC40 D3 je zvučna izuzetno dobra izolacija. Trimovan je relativno mekano, pa odlično amortizuje sve vrste neravnina, ali konsekventno, ne oštrinu i direktnost u upravljanju. Doduše, mekše upravljanje i blago naginjanje vozila u krivinama delimično je činjenica i visokoprofilnih pneumatika na točkovima od 18 cola koji su standardni za R-Design paket opreme.

A i ako se vratimo na postavku o porodičnom SUV-u, ovakva kombinacija mekog i tolerantnog upravljanja i ogibljenja je odlična, čak i uz blagu tendenciju ka podupravljanju koju ume da pokaže kada se pretera sa brzinom na ulasku u krivinu. Ono što je evidentno zaštitni znak Volvoa su elementi bezbednosti pa XC 40 ne zaostaje ni po čemu od velikih rođaka, pa se u osnovnoj i dodatnoj opremi može mnogo toga dobiti, od sistema upozorenja, do City Safety sistema prepoznavanja prepreka (uključujući i pešaka, biciklista i većih životinja) sa automatskim kočenjem, vraćanjem u kolovoznu traku u slučaju nenamernog silaska sa puta, asistencije za održavanje vožnje u kolovoznoj traci, upozorenja na saobraćaj iz mrtvog ugla, adaptivnog tempomata i još mnogo toga.
Na kraju, iako dobre stvari dolaze u malim pakovanjima, dobri automobili ne dolaze sa niskim cenama. Odlično opremljeni Volvo XC40 R-Design D3, sa 150 KS dizela, automatskim menjačem i prednjim pogonom košta 42.500 evra. U osnovi, u rangu sa pomenutom konkurencijom, ali ponekad vrlo blizu većem rođaku XC60 kada se za broj veći model nađe na akcijskoj ponudi.