Test Opel Astra GS 1.2 Turbo A/T

Test modela Opel Astra GS nam je ponovo dokazao da se u autoindustriji prošlost ne računa, samo sadašnjost i budućnost

Test modela Opel Astra GS nam je ponovo dokazao da se u autoindustriji prošlost ne računa, samo sadašnjost i budućnost. A prošlost ovog klasičnog, porodičnog hatchbacka modela C segmenta duga je i živopisna, a traje već više od 30 godina. Opel Astra je debitovala u prvoj F generaciji 1991. godine i tokom narednih više od 30 godina imala uspone i padove, ali i vernu, milionsku publiku. Opel Astra je imala (bez)brojne karoserijske verzije, bila obožavana i omalovažavana, ali uvek nekako opstajala u segmentu gde je bila ljuta konkurencija na čelu sa Volkswagen Golfom. Statistka kaže da C segment danas, pod čizmom popularnosti crossovera, polako izumire, mada, kada se pogleda konkurencija, i dalje nije naivno. Tu je, prisutan je C segment, od VW Golfa, Toyote Corolle, Kije Ceed i Hyundaija i30, pa sve do modela iz premijum segmenta tipa Audi A3, BMW Serije 1 i Mercedesa A-Klase. Nismo zaboravili ni najvažnije.
Nova Opel Astra korene više nema u svojoj nego u tuđoj kući. Opel, koji je nekada bio razvojni centar za “pola” General Motorsa, sada se oslanja na druge. Nije ni tajna ni novina da je Opel Astra sada na platformi Peugeota 308, a deli je i da drugim modelima kao što je Citroen C4. A pored platforme, deli i motore i menjače koje Stellantis koristi u brojnim modelima. U osnovi, ovo nije ni dobra ni loša vest, nego stvarnost globalne autoindustrije koja će sve više smanjivati broj originalnih i novih platformi, ali će na identičnim osnovama povećavati ponudu modela.
Opel Astra L, zvanično šesta je generacija ovog modela, prva koja je nastala u okviru Stellantisa i možemo biti sigurni da od nje neće nastati bezbrojne evolucije i karoserijske verzije kojima se Opel nekada mogao pohvaliti. Teško je ne setiti se Opel Astre od verzija sa troje petoro vrata, limuzine, karavana, kupea, kabrioleta, vanova, ali i vatrenih OPC verzija, samo, u autoindustriji prošlost se ne računa.
Međutim, iako je po pitanju dizajna karoserije nastala u skučenim okvirima deljenja platforme (i još mnogo toga) sa Peugeotom 308, Opel Astra izgleda odlično. Deluje da je “Visor” stil prednjeg dela sa crnim grilom i LED svetlosnim grupama na ovom modelu došao potpuno na svoje.
I na zadnjem delu dizajneri su uspeli da Astri podare jedinstven i prepoznatljiv stil, pa 4.374 metra dugi hatchback nema čega da se stidi, naprotiv. Međuosovnski razmak je 2.675 mm, a poređenja radi dodajemo da je Peugeot (koji defacto jeste osnova Opel Astre) dug 4.367 mm i ima identičan međuosovinski razmak od 2.675 mm.
U enterijeru, Astra je i dalje Opel, ako se prisetimo da je nemačka marka tradicionalno umela da bude u dominantno tamnim bojama, ali i hladno odmerena po pitanju stila. Ponuda prostora je dobra, sasvim dobra za jedan porodični hatchback. Generalno, ima tu podosta elemenata direktno preuzetih od Peugeota 308, kao što su centralni greben, komande automatskog menjača i razni prekidači, ali Astra je nekako ipak uspela da dobije sopstveni karakter, i dobru funkcionalnost. Kvalitet završne obrade je solidan, mada se po pitanju materijala nailazi na nedorečenost i štednju, kao što je slučaj sa oplatama vrata.
Testirana Opel Astra bila je u najvišem GS paketu opreme, što definitivno utiče na opšti utisak. Pre svega, prednja sedišta sa AGR anatomskim sertifikatom su bila nešto čime se Opel odavno dičio, a može i sada. Odlično su dimenzionisana i profilisana, a obzirom na paket opreme i elektropomična.
I zadnja klupa je uz dobru ponudu prostora upotrebljiva i udobna i višim osobama, pa je i po ovoj osnovi Opel Astra ono što je oduvek i bila – upotrebljiv i funkcionalan porodični automobil.
Prtljažnik je zapremine od solidnih 422 litre i jednostavno se povećava do 1339 litara, a Opel Astra i po ovoj osnovi uspešno zadržava korak sa konkurencijom, ali pre svega sa realnim svakodnevnim potrebama.
Svi oni koji nisu oduševljeni Peugeotovim i-Cockpitom mogu da odahnu. Opel Astra ima “klasične” relacije između upravljača instrument table, pa se tabla ne gleda preko upravljača nego kroz njega. Sa dva ekrana od 10” smeštena pod zajednički panel Opel Astra je po pitanju digitalne instrument table i infotejmenta potpuno u skladu sa onim što je aktuelno u autoindustriji.
Rezolucija grafike je visoka, operativni sistem je brz, ali je ipak potrebno privikavanje za njegov “jezik”, koji nije najjednostavniji. U GS opremi svakako zanimljivi i korisni elementi su HUD sa velikim prikazom na vetrobranu, ali i sistem prednje i zadnje kamere, koji olakšavaju snalaženje u skučenom prostoru. Za GS paket opreme standarni su, između ostalog, sistem za automatsko kočenje u slučaju opasnosti pri većim brzinama sa prepoznavanjem pešaka i biciklista noću, Aktivni sistem pomoći zadržavanja vozila unutar kolovozne trake, ICB – Sistem za izbegavanje višestrukih sudara i prepoznavanje saobraćajne signalizacije za ograničenje brzine.

Donji postroj Opel Astre je ono što je (uglavnom) klasika za C segment. Prednje oslanjanje su MacPherson opružne noge, a pozadi je polukuta torzona osovina. U pogonskoj ponudi, 1.2 troclindarski turbo benzinac može se dobiti sa 110 ili 130 KS, dok četvorocilindarski 1.5 turbodizel ima 130 KS. Menjač može biti manuelni šestostepeni ili osmostepeni automatski.
Testirana Opel Astra GS za pogon je imala snažniju verziju benzinca i osmostepeni automatski menjač. Postavka ogibljenja i niskoprofilni pneumatici standardni za GS paket opreme donose dobru, čak vrlo dobru voznu dinamiku. Opel Astra ima dobru kombinaciju tradicionalno nešto tvrđeg trima ogibljenja i udobnosti. Neravnine apsolvira korektno, ali zadržava i precizno upravljanje. Ne, ne govorimo o oštroj sportskoj dinamici, ali govorimo o odličnom kompromisu.
Uz odlična sedšta, u vožnji Opel Astre kroz krivine se uživa. Uživa se i u gradskoj vožnji, ali samo dok nije u pitanju spora, stani-kreni vožnja, kada stop-start sistem i automatski menjač fukcionišu kao da su posvađani, i kada pod hitno treba pronaći put do deaktivacije stop-start sistema. Uz 130 KS i osmostepeni menjač Opel Astra ima korektnu i elastičnu motorizaciju, koja ume da bude i ekonomična i sa rezervoarom goriva od 52 litre obezbedi autonomiju od preko 800 kilometara. Iako male radne zapremine i sa samo tri cilindra, benzinac ima impresivno velik maksmalni obrtni moment od 230 Nm već pri 1.750 o/min, pa elastičnost ne treba da čudi. Međutim, ovo ipak nije automobil za jurnjavu. Do 100 km/h će ubrzati za 9.7 sekundi, uz solidnu maksimalnu brzinu od 210 km/h. Zvučna izolacija Opel Astre je dobra, i nešto viši nivo buke je samo tokom ubrzavanja, što je definitivno posledica neparnog broja cilindara. Međutim, pri konstantnim brzinama Opel Astra je prijatno tih automobil iako je hatchback po ovom pitanju oduvek bio nezahvalan.
Prva Opel Astra nastala pod “patronatom” Stellantisa pokazala se kao vrlo dobar automobil, klasičnog C segmenta. Da će se prodavati u brojkama kao prethodne generacije, neće sigurno, kao ni bilo koji drugi model iz nekada najpopularnijeg segmenta. Dovoljno je reći da se Opel Astra, kako bi se zadovoljila potražnja, nekada proizvodila u nekoliko pogona, a sada je dovoljan samo pogon u Russelsheimu. Sa druge strane, nekada više nego popularan model u Srbiji i regionu sada je postao poprilično skup model. Ruku na srce, nikada nije spadao u jeftine, ali cenom od 24.600 evra za baznu 1.2 Edition verziju sa 110 KS, i 33.560 evra za testirani model sve je dalje od prosečnog srpskog kupca, koji je decenijama obožavao i sanjao Opel Kadetta i njegovog naslednika Astru. Ruku na srce, Opel Astra nije ni skuplja ni jeftinija od drugih, samo je bolna činjenica da danas automobila i iz nižeg segmenta ispod 20.000 evra gotovo da i nema.